Учитељ

ском столастом чашом. Овећа ће горети са свим мирно, што значи да је она опету ваздуху а не у води, јер би се у води угасила.

Трећи оглед. Мети у чипију с водом мали комад плуте. Над њим спусти чашу и загтњури полако до дна. Ту ћеш опазити плуту где при спуштању чаше, дође до дна чиније, а при подизању чаше опет се у њој над водом издигне и не окваси се. Овај им оглед са свим јасно показује, како је могуће да се гњурац у звону спусти на дну мора а да се не укваси.

Закон. У истом тростору, у коме се какво тело налази, не меже у исто време бити ш друго које тело.

2. Дељивост.

Први оглед. Узми неколико зрнаца плаветнила (којима се се рубље плави). Метни их у литар пун воде (нову оку). Сва ће се вода обојити плаветно. Свака најмања капљица садржи сада делиће од плаветнила.

Колицан ли мора такав један делић бити 2

Други оглед. Раствори у чаши пуној воде мало соли, колико на врх ножа. Умочи прет у њу, лизни прст и осетићеш да и те мале капљице садрже делиће соли.

Како изванредно мали морају бита ови сбни делићи, који су се разделили и растурили по толикој грдној количини водених капљица !

Закон. Свако тело ма колико да је, може се на још много мањит делова разделитц.

3. Шупљикавост.

Први оглед. Узми парченце сува дрвета, измери га и упамти колико је тешко. За, тим га остави у води да преноћи, па га

вама, које сваки без разлике може имати при руди;

сутра дан опет измери. Оно ће сад бити теже. Вода се улила у њега. Шупљикавост је узрок што је вода у дрво ушла, дрво је пабубрило и зато постало теже.

Други оглед. Напуни један литар водом а други шпиритусом. Ако ти је много литар, можеш узети мање стакленце, па оба, стакленцета водом и шпиритусом помешај у већем стаклу, за тим разла смесу натраг у стакленцета, и онда се неће сад напунити. Откуд то, да се мало пре напунила а сад не, а нимало ни шпиритуса ни воде нисмо расулн 2 | >

Мора да се један део течности упио у шупљине оне друге течности.

Трећи оглед. Ако једну малу чашу соли, саспеш у једну велику пуну воде, у овој великој се неће вода подићи исто толико, колико да си место соли сасуо воду. За, штор

Четврти оглед. Завуци левак у празно стакло, и покри га вуненом крпицом или платном. По платну сипај воду озго, и вода ће кроз шупљике платнене да улази унутра, и стакло ће се напунити. На исти начин цеди се кафа, кад се кува у машини, На иста начин просејава се у воденици брашно пролазећи кроз шупљике млинарске кесе у наћве.

Закон. Свако тело цма својиг тразнина, чли тшуаљтка па и течности та имају.

4. Лењивост.

Први оглед. Узми уску артацу 2 см. широку, а 40 сем. дугачку, опружи је по столу тако, да трећина артије преко стола, пређе. Насред артије метни такав новад (два дипара или 10 д. п. удари штапом или лењиром, само брзо, по оном делу артије што пролази преко стола, артија ће одлетети а динар ће остати на столу.

То је друга добра страна ове књижице, јер се за

сазнавање великих закона природних не мора ићи у кабинет Физикални и кемиски. Оно што је писан наменио за немачку децу од 10 до 14 година, то потпуно може пристати за сву нашу основну школу, и нижу и вишу, и за оне, који у њих не иду. Као лектира она је може бити веома угодна и за нашу омладину нижих разреда средњих школа. У нас има прилично Физикалних дела; ади ове врсте врло мало. Међу тим немачка је литература пребогата оваким радовима. Ми за сад доносимо аашим читаоцима ово. Преводилац је још учинио једну прераду, којом је ствар млого у добитку. У оригиналу су закони стајали напред а отледи долазили после њих те их потврђивали. Преводилад је обрнуо тај ред па је са свим по логичким и методичким захтевима огледе ставио напред па из њих изводио законе. Тако је он ово дело управо прерадио, давши му далеко више простоте и разговетности.