Учитељ

108

Други оглед. Поклопи водену или винску чашу картом, на сред карте мети динар. Врло брзо тргни карту, или је удари као зврчком. Карта ће се извући, а динар пашће у чашу. Удар ког је карта добила, тицао се само ње, а није се пренео и на динар.

Трећи оглед, Узми иб табака артије, па, га уздуж прева више пута, да изађе узан олучић и с једног краја затвори, а с другог нек остане отворено.

Олучић да буде толико узан, да се мали кликер може у њему слободно кретати. Тако спремљен олучић са кликером мети на сто. Узми прстима за отворен крај олучића и секни брзо. Кугла ће се помицати на десно у четом правцу. Ако се олучић задржи куглица ће се и даље кретати по олучићу, и ако се олучић јако повуче, скотрљаће се куглица на сто, на десну страну.

Кугла задржава правац на десно, и савлађујући трење на том путу, да је механички рад, што је на њу употребљен.

Закон. Свако је тело мирно до год га каква друга снага не покрене. Ако је у покретању, покретаће се дотле,

докле га каква друга сила незаџстави.

5. Лепљивост. Лепљивост у чврсти и течни тела.

Први оглед. Расеци парче еластичне гуме ножицама уздуж па их онда једно уз друго притиснви. Оба парчета слепиће се, и видећеш да сеприличном снагом држе једпо за друго. Овим притиском учињено је, да су се оба парчета на много тачака додирнула,

Други: оглед, Узми с каког разбијеног прозора парче стакла, ла га поспи ситном кредом, прашином или првоточином. Посуту страну обрни доле, сав прашак неће спасти, него се један део прашка прилепио за стакло. |

Место стакла можеш да узмеш и твоју таблицу или артију.

Трећи оглед. Од какве старе кутије од цигара, одломи две дашчице, од прилике с прста дугачке, а са два прста широке.

бе дашчице с једне стране покваси водом, па их онда претисни једну на другу. Пробај да одигнеш горњу лашчицу. И доња ће поћи с њом, а неће остати. — Да није те течности, рапаве дашчице мало би се доЛиривале. те се не би слепиле.

| : | |

| | |

Вода је испунила рапотине и шупљине, те учинила да буду глатке.

Закон.. Тела којима се површине

додирују , држе се неком правлачном снагом.

Четврти оглед. Положи дашчицу косо на какву књигу, па узми једну куглицу и пуштај је низ њу нек се котрља. Што с веће висине полази озго, то све брже и брже Јури доњем крају, све се даље и ка.поду котрља. — Дакле са веће висине, има и већу брзину. – О

Закон. Свако тело пада све брже ч брже.

Пети оглед. Намести косо каку рашаву даску, и на њу овго један кликер. При свем том што даска косо стоји, опет се кликер неће котрљати, Међу тим узми са каквог прозорског разбијеног окна парче стакла, па на њему намести клокер, и он ће се онда скотрљати.

Закон. Што су површине тела рапавије, то се она боле привлаче и држе.

Шести оглед. Наџшуни чашу с водом, и спусти неколико куглица од плуте у воду. Кад куглице дођу близу једна, другој, саставиће се.“ Ако их на средини оставиш, видећеш да пливају крају чаше. И што су ближе крају, то све јаче јуре. И, шта више, приметно се познаје, како се уз чашу издигну. Што их ти више растављаш, то се са већом брзином састављају.

Узрок је томе привлачност.

Где стоји вода највише у напуњеној чаши 8

Седми оглед. Успи у какав стаклени суд воде, и не дирај у воду док се не смири. Умочи потом у воду какав поквашен шта чић, приметићеш да вода око штапчића, стоји више. Замочи по том штапчић на среди суда, за тим на крају суда, па ћеш видети, да вода у суду до стаклета више стоји, него на среди. Унутрашњи ободи суда, имају ту снагу, да привуку течност к себи, и тако је вода евуд од наоколо виша, а на среди нижа.

Закон. Тврда тела привлаче се тч између себе јаче привлаче течна тела.

(Наставиће се).

он Си

-