Учитељ

207

Преступи по сталежима. По статистичким поладима за 1881 годину осуђено је у Пруској 0,99, оних, који припадају школи, 0,12%, који припадају цркви, и 0,2, % оних, који припадају другим државним и

= = -

општинским службама. Дакле осуда је најмање било у просветном сталежу, та. онда, у црквеном, а највише у другим државним струкама.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Поуке о васпитавању деце у родитељекој кући, за образованије српске матере п за употребу у вишим девојачким и учитељским школама, написао Др. Војислав Бакић, професор. (Ово је дело наградила „Сриска Матица“ из накладе Ји 1. Остојића. Цена је 60 нов. .-- 1 дин и 20 пара. Сомбор. Наклада Миливоја Каракамевића. · 1880. Стр.1—187.

(НАСТАВАК).

Сад да пређемо на поједине поуке и па-

раграфе, и да претресемо све појединости

оним редом, који је у књизи.

На првом месту писац говори о томе: шта то значи васпитавати депург Па, место да развије ствар поиздаље, из њених најосновнијих елемената и из свега тога изводе одговор на ово питање, он сасвим догматски прво даје одговор; „Васпитавати децу — значи помагати им, да се што већма развију телесно, и усаврше дуутовно“. Па онда то „објашњује“ овако: „Ко хоће да живи, мора да ради. (Па је опет за то писац вежбање деце у раду метуо после „лепих“ слика и „лепих“ кипова !) Но дете, кад се роди, тако је слабо, да не може ништа, да ради. Њему је потребно .... (то и то). Али оно не може ништа само себи да набави. О тога мора други неко да ради за њега, а оно само ужива. — Најпре ради за дете мати његова. Она пази .... итд, и то се зове телесна нега.“ Па опда испрва: „У исто време, кад се дете телесно развија, почие оно да разгледа све што је на њему н око њега, слуша све што се говори, пева или свира, меће сваку ствар у уста и проба

да ли је слатка (2), дира свашта, преврће мери, баца, итд. После почне оно и само ла говори, да пева, да свира, да се игра. Родитељи и други сродници гледају то ин кажу: „то је паметно дете; морамо га дати у школљј, да буде учен човек“ А док не дође време школе опи му набављају и дају различне играчке, као дрвене коцкице (за зидање), свирке слике, итд. да се тим забавља; воде та у авлију, у башту, у поље и у шуму, па му показују разне ствари и разговарају се о свему, што је оно видело, чуло, и на други начин искусило. — Ова помоћ зове се дутовна нега.“ Ето то је одговор и све 06јашњење његово, на питање: шта значи децу васпитати. Ми морамо да оставимо прави одговор на постављено питање, и све оно из чега би он имао да се изведе; него ћемо само да видимо колико је писац то показао. Да је оно „телесна нега“, и да се у ономе састоји, и да се рад онога, чини, то још и иде. Али да је „дужовна нега“ то, кад дете „почне да разгледа све што је на њему и око њега“, да „слуша све што се говори, пева или свира“, да „меће сваку ствар у уста да проба да ли је слатка“, да „дира свашта, преврће, мери, баца итд.“ ; па да је „дужовна нега“ то, кад оно „почне само да говори, да пева, да свира, да се игра“, и кад „родитељи и други сродници гледају то па кажу: „то је паметно дете; морамо га дати у школу да буде учен човек: то ће свак видети да је врло нетачно. То није никака нега. То су све само инстинктивне радње детиње, и рефлекс, који оне учине на родитеље; али то још није никака нега. Ни друга половина објашњења: како