Учитељ

206

говорено, насликана, тако, да она у сиромашнијим школама може потпуно заменити оне богате, килорисане и скупоцене атласе на страним језицима и из туђих земаља. Она је удетавана за ручну књигу ученика средњих школа, чему ће она врло добро и послужити, јер је и метод и представљање лако и јасно. Но ову би књигу требало да имају и основне школе као помоћну учитељу, јер би им врло корисно

послужила и с материјалом за предавања | и са сликама својим.

Израда је укусна и чиста од штампарских погрешака. Има 388 стр. велике 0смине и 528 слике у тексту. А оволика књига, с толико илустрација и таком изра“ дом цена од 2'/, може бити само у Србије, где се не награђује труд ни писца, ни издавача, ни других радника на њој.

Ситнице.

Ручне књиге у средњим школама у Пруској. Врло је интересантно како су распрострањене књиге по којима се предаје у гимназијама у Пруској. Од 1544 таке књиге 688 употребљене су само на по једној школи. То је свакојако у онима, у којима, је писац наставник. На по две школе било их је 288, на три 118. Свега дакле уведено је 1014 само на по једној, две или три школе. Само дакле опај остатак од 580 употребљен је на више одтри завода, у четири, у пет итд. То само може бити отуда, што у Немачкој поједини колегијуми решавају које ручне књиге да се употребе у њиним заводима, па из колегијалности већином бирају дела својих другова.

„Учитвљ“ и читалачка публика. Карактеристично је, да се „Учитељу“ непрестано јављају нови претплатници. Колико је то од значаја и за похвалу од пашега читалачкога света, толико је још похвалније што једнако стиже и дуг од пређашњице. Ово нам може послужити као пример, који нам може поправити наше песимистичко гледиште на нашу читалачку публику. Изгледа, да и наша журналистика није чинила све своје, кад је читалачку публику довела у овакав мискредит, у. какоме она данас стоји у већине писаца.

На чему пак „Учитељ“ данас оскудева, то су ваљани радови. Оно што му се ша-

| ље, то би више поднело тек да се штампа, да попуни лист, а не да интересује и користи читалачкој публици. И то је један доказ, да ми имамо врло мало радника на овоме пољу. Је ли онда све крива само та читалачка публикар,...

Хрватски педагошки љист. Ми се мало интересујемо по за своју књижевност а камо ли хрватску. Ево знамо да има пуно нашега читалачкога света који неће знати да „Маргедак“, орган хрватског педагошко-књижевног збора, излази већ пуних 25 година. Редакција „Учитеља“ прима и тај лист у замену. Он може изразити највеће своје допадање о правцу и раду тога листа и препоручити га топло својим читаоцима. Њиме би се особито добро послужили нарочито они, који не владају ни каким страним језиком, а хтели би да знају нешто више о школама у свету а нарочито у Хрватској, од које нема у словенскоме свету сличнијега племена нама и | нашем језику. То је скоро један исти народ и језик. Само они не пишу овим словима нашим, ћирилицом, већ латиницом. — Цена је листу 5 Фор. и 50 нов. а излави три пут месечно, у Загребу. „Хартејак“ доноси свакога месеца прилог „књижевну смотру“, где су побројане све.књиге, које изиђу кога месеца и у наси у њих.