Учитељ

380

војници с пеког бојишта, они у великим | руљама иду и тамо једу у сласт оне мрт- | ве војнике. |

Кад баш не може да нађе ни стрвине он овда приморан глађу једе воће и младо грање. Кад га снађе највећа глад онда једу земљу, труда дрва и старе ствари, али у таком стању прије један другог кољу вего што ово једе. Вук може да гладује по 5—6 дана,а кад је много гладан може да изеде по читаву овцу од један пут. Велика је разлика између ситог м гладног вука, Кад је гладан он закрвави очима , ни од кога се не плаши, и урла непрестано те се скупе у велике гомиле, па тако иду после заједнички у лов, тада нападају и на људе, па макар људи и по више било, а кад је сит он је лењ и млого плашљив, од свачега бега, па и од најмањег шушња и детета. Око лова се отимају и чупоју као пен и режу један на другог. Кад се наједу ако је нека велика животиња те им претекне меса они онда чекају док изгладне, а то бива у њих брзо, па опет једу, а вучице, тада носе вучићима комаде меса.

ТУ. Начин живота. Вукова има скоро свуда по целој земљи, а највише их има на сев. крају, где је непрестано зима, јер тамо нема много људи да их бију. Зими приморани глађу крећу се вуци из ладни предела у топле у великим гомилама те ватају животиње, па чим се отопли у пролеће они се враћају натраг. Вуци живе по густим шумама сваки за себе, без друштва , само у време велике глади као зими они се урлањем скупљају у велике гомиле. Вук куд год иде, све иде полако, у највећој опрезности — једнако је на опрези, он може кријући да приђе до зеца и лисице да их увати, а ови га не осете, кад се тако негде рикрада, ако му шушне реп или нога његова, он је уједе. ивотиње осети по трагу, (као кер зеца) кад нањуши траг, он све њега пази а друге животиње поред којих прође и не види. Осим трагом што находи животиње, он их и намирише, па право онамо иде од куд

му мирис те животиње доходи. Срећа, је

ва - животиње а несрећа за вука, што он смрди, па га оне осете и бегају чим га из далека осете, али он се и томе злу досетио, па никад неће да иде у оном правцу, у ком ветар дува, него све иде у сусрет ветру, те му ветар носи смрад натраг, те га тако животиње не осете. Кад наиђу на неку брзу животињу они је јуре док је не сморе, али то ретко чине, само кад је један, а кад је њих више, они трче са свију страна а не за њом као пси. Вук је врло плашљив, он од свега прега, плаши се, само у време велике глади не боји се ничега, а највише се плаши од свирања као н. пр. од гајда и ћемана; у тор неће до велике муке да уђе на врата, него радије прескочи или провали, јер се боји преваре, сва места куде мора да прође у тор, он прво све прегледа, да нема ту каке преваре за њега. Кад сам ви казивао о говечету, псу, свињи, коњу и овић казао сам ви како се она бране од вука, њиног нај-

"већег непријатеља. (Неки ђак ће то опет

поновити). У боју са псом ако га надбије он га поједе одма, а ако њега надбије пас, он га остави те га вуци поједу. Кад се бију њих два вук све вата пса за врат, за то чобани мећу псима, гвоздене огрлице са клинцима, на које се вуци набоду кад. се вољу с њима. Коњу скаче на врат, и ако та превари те увати, неће никако да пушти, док не очупа оно што је уватио, или док коњ не падне. Јаки коњи за дуго га носе тако о врату; људи су видели да, га таво коњи донесу у село на врату, па тек кад види да је дошао у село он се пушти. Вуци се између себе много кољу кад су гладни са свим, и око вучиде.

У. Корист, штета и ловљење. Вук је штетна животиња, користи од њега никаке, само кад се убије његовом кожом постављају се аљине да су топлије. Због тога што је штетан, људи га убијају. Има више начина којим га убијају тако н. цр. терају ајку са свију страна, па их пригнају у тесно прилазећи од свуд те их побију; или вежу јагње или јаре у планини те вречи, а свуди начине наоколо заседе, па кад вук на глас јагнета, јарета,