Учитељ

988

да не стају на пут бољему кад хоће | краћем року добре школске књиге, на

да замени горе (и да га отера).

који би се начин ово извршило, изне-

Начина има да се добију у нај- ћемо у једном од првих бројева.

Један пријатељ школиног напретка.

Цртање у основној ШКОЛИ.

На овај се предмет данас код нас у основној школи обраћа врло мало пажње. Тако врло је мали део учитеља што су почели да раде цртање, а што већина није досада ништа почела радити ову вештину са децом, узрок је прво у томе, што до скора није било код нас израђене за то (стигмографске) артије, а друго што многе мрзи да почну овај рад, јер држи да ни сам не ће бити вичан у томе раду, или пак сматра да је од врло мале користи по децу. А учитељи који имају више од два разреда зацело не могу постићи да пређу сав материјал како треба, из главних предмета, па се не ће ни да прихватају посла око цртања.

Ја сам почео радити цртање са децом (првога разреда) још месеца Децембра. Не може се описати она радост код деце кад им учитељ каже стремите се да цртамо.

15. Марта у четвртак требало је да недолазимо у школу после подне, ја се нашалим и рекох који хоће може доћи после подне да цртамо.

Овај пролетњи дан био је врло при-

јатан и ја сам сумњао да ће које дете доћи. Но за велико чудо, ни једно дете није остало, и шта више дошли су пре школског времена. Овде сам приметио да они цртање сматрају као

игру, коју претпостављају игри са лоптом клисом и др.“

Да је цртање вацело корисно знати, како за изучавање природних наука и геометрије тако. исто да буди лепа осећања , а особито што користи скоро сваком занатлији па и земљоделцу —— |, то се мора признати. - .

Човек тек онда познаје потпуно и свестрано неку ствар у природи ако је кадар, да је без непосредног гледања представи себи и другима посредством црта на табли или на хартији, где се очигледно показује облик ствари да би се лакше и садржај њен појмио.

_ Шта би се користио неки земљоделац што би видио у другом крају неву лепу, удесну ралицу или плуг, кола лепа, јака, и лака; све му је то узалуд кад их није умео нацртати и донети на хартији из далека својој кући.

Замислимо двојицу посматраоца једног лепог нацртаног предмета. Први је се рецимо веџбао у цртању, а други није. Сад, какви ди ће утисак учинити тај цртеж на онога првога, коме су познати сви лепи односи и лепа Форма, у цртама % Са каквим ли ће он задовољством гледати ту слику Куда ли ће прелетати његове мисли пуне задо- | вољства, сравњујући ову или ону дрту са овим или оним у животу и приро-