Учитељ

387

оно што је добро то се и само пре- | бити. Дакле: или је се пре грешило, поручује. Често и званичне забране

баш иду на руку већој продаји онота, што се забрањује. Бар ово тврде факта историјска.

Хајд да се запитамо: па које су то књижице, против којих је овај распис, и шта има тако страшног у њима • Пошто су се појавиле у последње доба само ове књижице: „зе-

или се сад греши: Ми се усуђујемо скромно приметити;

да кад је издат нов „наставни план“, _ предходно требало је раскрстити са

мљописи“ (ва П., ЈП. и ГУ. разред). од Никетића, и „животописи“ за Ш..

разред) од Јоксима Марковића, мислим да је распис овај против њих.

свршили нашу учитељску школу и који су епремни за свој посао. Матери-

старим „одобреним“ књигама, тј. или је требало обуставити „наставни план“ док се не продаду књиге, или после наставног плана ненатеривати никог да старе књиге купује, које су противне новом плану, као што смо казали.

Према свему овом, изгледа нам, да

_ овај распис није основан на правом

Јал је узимат од других аутора и о.

њему не може бити великог спора. Распоред и разрада материјала својина је писаца. Ту и да има какве погрешке — по нечијем мишлењу -— она није опасна, пошто ју може одмах при предавању човек уочити и исправити. У „земљописима“ Никетићевим нема ничега другог, до оно, што је у његовој „јестаственици“, коју је шрепоручило за школе министарство просвете, и у његовом „сршск. свету“, који је откупило министарство тросвете за поклон ученицима о испитима предпрошле шк. године. У „животописима“ Марковићевим нема бат никаквих особитих новости, којих нема и у другим „животописима , а нарочито у „Кнежевини Србији“ књижевника г. М. 'Б. Милићевића , коју је књигу такође трепоручило министар. просвете за књижнице основ. школа. За што сад вабрањивати употребу ових књижица, које су пре (раније) — под другим именима одобрене % Отварних разлога не може

5 смислу Чл. 5. закона основ. школаОба су писца бољи учитељи, који су.

ма, већ или у некој љутњи на писце „новијих књига“, или у некој другој („уштедној“) цељи, јер:

1. „Надлежно неодобрене_ књиге“ изашле су из штампе пре кратког времена, а школа је отпочела јошт 15. Августа, па су ђаци морали да набаве „прописане вњиге“ много пре. Дакле: појавом овиж књига није могла бити оштећена државна печатња ни благајна ;

а. „Шадлежно неодобрене књиге“ боље су од оних њиних имењака, које су се од вајкада затекле у основној школи, као „одобрене“. А овим су добили и ђаци и наставници, Ко о овом сумња, нека изволи прочитати горње књиге,

И тако: 0дД ови новит књижица бди нико нема штете, а користи имају: ђаци, наставници и писци (ако ови последњи нису оштећени од како је распис изашао).

Завршујем ову критичицу са жељом: да се други пут у претераној ревности за нечим, неогреше надлењни о оно, што је раније одлучено, и