Учитељ
писано да се из њих постигне у једном разреду са 2, 3 и 4 часа недељно.
Из српског језика у ТУ. рав. прописано је: читање са приповедањем, писмени радови, декламовање и граматика. Из граматике се мора знати све, што долази под појам науке о језику. Тако, о: именицама, придевима, бројевима , заменицама мора се знати: значај, подела, мењање (у свима облицима), а о глаголима: начини, времена и сви облици у свима начинима и временима. О осталим речима да се предаје само у опште ('). Мало изгледа да је речено, али има много да се обради и немогуће је све ово предавати деци и обучити их с потпуним разумевањем.
Из религије узето је чак и оно, што многи свештеници не знају (као: животи неких светитеља, црквене утвари“ и њихов значај, и чега тамо још немађ) У ТУ. раз. тражи се звање „символа вере“ на памет с поделом на 12 чланова и тумачењем главне садржине. И ово се тражи прво, и ако се још о вери није учило! Ако баш хришћан. наука у оснозној школи не може опстати и без „вјерују“, онда нека се бар учи онде, где је томе место (после ширења хришћанства и различног тумачења Христове науке).
Из српске историје прописано је готово све што долази у науку историје српске! Само је нешто врло мало изостављено. За што да деца уче оно, што за њих нема никакве вредности ' Какве користи има за децу, што ће знати : како је име коме владаоцу и с ким је он ратовао, кад та личност није иначе заслужна да дође у исто-
158
рију% „И оно што је за људе најбоље тек је за децу добро“.
Из земљопшиса такође је прописано много. Српско-трватеке земље и балк. полуострво у доста великој опширности морају да изуче ђаци у ТУ. раз. Поред овога морају да знају све ове земље да дртају засебно и укупно. Та није ово ни мало лак посао !
Из певања се захтева: знање неких тежих цркв. песама, које се ретко певају, народно и нотно певање. Чудновато је што није прописано да се предаје у основној школи и: свирање у разне енструменте и играње! Где су наставници за ове вештине, и може ли се ово све постићи '
Не могу ђаци ваљано да науче да: читају, пишу, рачунају и исказују оно што мисле, а захтева се још: слов. читање с разумевањем, познавање нота и нот. система, певање тежих дцркв. песама и сијасет божи неких гимнастичких („редних“, „војничких“, дечијих игара и радњи са ђуладма и на „премету“) вежбања! Не велимо да није добро што би п ово деца учила, али велимо да један човек не може све ово постићи. Зар се може с правом захтевати од једног човека, да буде и учитељ и васпитач, и попи „певчик“ и официр и гимнастичар 9! Оволико терета нема ни на једпој клави људи на земљи у садање доба, и опет су учитељи у многоме пасторчад државна. |
Држимо да је и ово неколико навода доста те да се види, да и садањи наставни програми нису као што би требали да су, и да према овоме пе могу бити дуга века. Није се во-
· дило довољно рачуна о две најглав-