Учитељ

ме ВР Њ

498

— само је покренут колос или просветни точак. А да се он стави и у

" потребан покрет — дејство —, потре- |

бно је по нашем скромном мнењу извршити што скорије још ове реформе:

1. направити удесне школске зграде и намирити их са свима потребама);

2. израдити ваљане школске књиге;

3. спремити довољно ваљаних наставника и наставница;

4. изједначити настав. основ. школа — у правима — са осталим државним служитељима, и

5. завести сталан и стручан надзор.

Нека нам је дозвољено, да у кратко — проговоримо неколико речи о свему овом што напоменусмо. Не мислимб овом приликом да казујемо нешто ново и ориђинално. Поновићемо — у кратко — оно што је у разним приликама о овоме писано у „Учитељу“. Само ћемо ово ставити у неки ред и навести по неки разлог.

ма Н

Т. Школске зграде, намештај и школске потребе.

Ако је се озбиљно водило рачуна о извештајима надзорника основ. школа о нашим школ. зградама, њиховом намештају и училима, онда нам није потребно много говорити. У нас је врло мало школ. зграда, које одговарају „правилима о грађењу и намештају школа“. Кад се озбиљно прорачуна: колико времена проводе ђаци у учионицама и по колико куб. метара ваздуха долази на једног ученика — у средњу руку — мора човеку чисто да стане памет! Могао би ко помислити да смо или крајњи немарљивци или намерни непријатељи омладине! Само је „у здревом телу здрава душа“. Ако

желимо истински да нам што већи број ђака походи школе, и да нам деца буду здрава и напредна у науци, крајње је време да се постарамо да саградимо школ. зграде по правилима о грађењу школа, и да их намиримо са свима „неопходним“ потребама. Јер, наше садање школ. зграде — с малим изузетком — више личе на апсане и „подземне трапове“ у које живу децу сахрањујемо. Много је боље рђаве школске зграде затворити, него терати омладину — нашу будућност — да тамо своје здравље упропашћује. Па зар је чудо што опадамо '

Законом о груписању општина учињен је један корак, да се добију што скорије боље школ. зграде. Али опет не треба остављати свету на вољу и чекати да се он дуго и много домишља , хоће ли градити нову школску зграду , или не. У року од 6 до 10 година (најдуже) -— докле се набави („лиферује“) и потребан број ваљаних наставника — треба све школске општине да направе нове школ. зграле по постојећем пропису. Ако ли је која општина сиротног стања, нека јој се учини „шрекоредни“ зајам ма из ког новчаног завода. Не хтедне ли која

општина да направи школ. зграду у одређеном времену, држава мора сама

ово да учини, а после трошак да наплати од дотичних школ. општина, па ма и принудним путем. Држимо да овај захтев није претеран, јер кад се општинске суднице морају да направе у извесном кратком року, ваљда ће много пре требати направити школске зграде.

Сав школ. намештај имао би се правити по правилима о грађењу и на-