Учитељ

499

мештају школа. Не би требало нигде дозволити одступања, ако хоћемо већ једном да нам деца не добију у школи као наследство: гуравост, кратковидост, грудобољу и т. Д.

И набавку учила, као и уређење и попунење школ. књижица ваљало би држава да изврши онако како је понајбоље, и то на рачун школских општина. Ако ли остане као и досад, овда ће проћи још много и много времена док све школе добију најпотребнија учила и док узмогну наставници наћи у школ. књижницама оне вњиге, које су им неопходно потребне за прибирање метеријала наставног.

И. Израда ваљаних школских књига.

() важности школ. књига, код нас, мислимо да није потребно ни говорити, Ко је имао посла са децом и ко зна вако деца лако заборављају оно што уче, као и каквих наставника има у нашој земљи, тај мора безусловно гласати „за“ школске књиге. Ми не мислимо само „за“ овакве књиге, какве су данас — на жалост — код нас, јер ће сигурно за њих гласати сваки поле паметнији човек „против“. И код нас ваља израдити школске књиге онако, како је то учињено у другим на-. преднијим земљама. Начин, којим то да се учини, нећемо овде излагати, јер је то већ у неколико пута учињено. Ми изложени начин усвајамо. Могло би се додати још само то, да избор материјала и обрада буду само самосталнији, а не према садањим про: грамима (потпуно тачно), пошто изгледа да они неће бити „адамова века“

Напомињемо да би добро било, да се | што више предмета изради са сликама, |

а нарочито: хришћ. наука, земљопис и историја (са сликама и картама) и јестаственица (целу). Сликем карте требало би да буду средње величине и да су тачно (добро) израђене. Напослетку изјављујемо, дами мислимо да би ваљало израдити засебно учебнике. за сваки разред који би били у свези са упутствима за наставнике (као што

је учињен почетак са рачуницама).

Ш. Спрема довољно — ваљаних у — наставника.

Да ми немамо и сада довољан број наставника, држимо да је познато готово свакоме ко о овоме води рачуна, а нарочито минист. просвете, које одтовара школ. општинама да им се учитељ не поставља с тога, што нема учитељењих кандидата. А још је познатије да ми имамо доста мален број спремних паставника. Закон о основ. школама хоће обавезну наставу и да нема велики број ђака један наставник. Потреба школовања осећа се све више и више, а наставника је — сразмерно -- све мање и мање ! А за што ли Одговор ће доћи мало доцније.

А на који начин да добијемо што већи број спремних наставника ' Одтовор је јасан. Ако отворимо што више учитељских школа и ако ове тако уредимо да се ђаци само брину о науци, а не и о свима животним потребама. Или: ако бар установимо неколико нижи учитељ. школа, у којима би се ђаци вежбали више у практици него у теорији — коју би могли задобити пре а и после практике —, и ако отворимо коју учитељску женску школу. (0 свему овом писано је раније, а и писаће се).