Учитељ

Ајде. рекох, нека њега, нека се спреми може бити да није још готов,

Нека ме пита Васа што год.

Васа клону главом па ћути као и Ђурђе.

Деде ти Влајко! —

« Влајко одма: „Кажите ми г. где су Срби најпре живели 2“

Василије! питај ме ти сад.

— „Од чега се гради стакло господине 2“ "Одгаворим и Влајку н овоме.

да тим сам и од осталих тражно да ме питају. Ко ме је питао добио је и одговор. Млоги пак ћутали су. Или несу хтели да ме питају или су се стидели.

Доста је то, сада ћемо друго што год.

Ш.

Оћемо да оставимо питања; доста емо се питали, и ја вас и ви мепе. Сада да пређемо на. причање.

Ја сам вама пола године млого које шта причао из науке и онако. Е, сада оћу, да ви мени нешто причате, што буде, који знао. Али нећу из науке, него онако неку прачу. Нећу ни причу коју сте чули од кога, већ неки догађај из вашег живота. Н. пр. шта је који видео или сазнао да је се скоро догодило.

Овај их је задатак још већма изненадио. |

40

Оно прво све је било лакше. Сада тек на- |

стаје тешко. Млоги уздану и у себи шапљу. „Еј шта ћемо сада; коме ли ће најпре рећи ла прича.“

— Ово ја прихетим, па питам све; да ли је који готов, да што прича 2

— Сви ћуте; ни један да се појави.

Неки би ка' хтели, али опет се боје да не погреше. Зато чекају на мене, да. једноме, од њих рекнем да отпочне.

Деде ти Милосаве причај ми шта знаш из твог живота. |

„Јуче г., кад сте нас пустили кући,

а како после подне несмо били у школи, ја одем кући. Како је ово велики снег мени дођећев, да идем у лов. Узмем Једну вушку, па онако без керова изађох над кућу да тражим зеца у једној чести. Гледајући око себе, кад спазим једног где лежи у грању. Мени срце запгра од радости. Ски-

нем пушку с рамена и тамап да запнем, кад он спази, па ђипи и побеже. Мени би криво : јер мишљах да се код куће похвалим. У том ститоше неки ловци с керовима те та отераше у реку а ја се вратим кући“.

Врло добро Милосаве.

Ова Милосављева прича мдого окуражи То су се знали управљати.

Сад Живојин да нам што год прича.

Њивојин се пасмеја, мало поћута па отпоче: „Ја сам јуче видео лисицу.“

Где си је видео2

— „Онамо у присоју“.

Па шта ради 2

— „Тек што ја изађох из куће; пођох горе над кућу а са мном и једно пеето. Кад тамо прође лисица поред мене. Пеето јурну на њу, а опна неће да бега, пего се подавише,“ Шта си ти радно — Јеси ли се уплашио 2

— „Небам!“

Е!е! — „Бога ми несам.“

Па што је не гађа чим 2

— „Несам имао чим.“

Виде ли она тебер

— Видела ме је, близу сам био“

А знаш ли за што није хтела, да, бега 2

па ехонаме < ;

Ти си чуо, а то син учио, да је лисица, врло лукава, а доста и разумна. Она је познала да ти ниси велики, т.ј. да песи човек, него дете, па те се није ни бојала — тим лак више, што ти неси имао никакво оружје код себе.

Знаш ли ону причу како је лисица причала вуку о јунаштву човековом 2

=== „Знам“.

Тако, добро упамти тај случај, како те се није бојала, него ти је још и пркосила пак кал порастеш, ти је потражи опет по присоју и реци јој: Оди сада лијо да. се огдедамо, да видимо ко ли је бољи јунак.

Добро ивојине.

Влајко нека нам нешто прича,

„Лани на Св. Саву видео са. вука у клисурн. Пустили смо се из школе и пођемо вући, кад тамо а он као муња поред нас пројури“. у

Да ли је баш вук бнио2

;

у