Учитељ

добитак, као што га показују књиге на другим језицима. Али то није све. Баш ц. к. накладом спречава се напредак у школама не само начелно, но и фактично тиме, што састављање школских ењига у ц. к. наклади изискује ванредно добро време.

Откад већ постоји само тако звана комисија у министарству просвете за састављање нових читанака, па ипак од њенога рада још нисмо ништа видели. Али да оставим данашње време. Кад су се нове школске књиге сачињавале требало им је скоро 10 година, докле су сачињенеи у школе уведене. За то време један ће књижар пет пута прометнити свој капитал, набавиће нове књиге и поправљати их сваке године. Колика је дакле ту стављена ц. к. накладом на сваки начин препона напретку у школи! Али имају још примедбе противу велике цене школских књига ; но и те је примедбе сам одбор уклонио. Наиме, он се позива на књиге издате приватном накладом и вели, да су им много мање цене, него у књига државног издања. Истина, можда су цене данас у Австрији за књиге приватних издавача, нешто више од оних из државне накладе; али томе је узрок тај, да књижар има да се надмеће са државном накладом, која је толико одмакнула, и да непрестано страхује да просветно министарство неће одобрити његову књигу, коју је он печатао. Не марим да говорим како се данас у томе поступа, али вас могу уверити, да је то веома мучна ствар која заиста љуто притискује подузећа књижарска, у издавању школских књига. Изишла је наредба којом се школске управе позивају, да не мењају читанке како се у току године не би сувише честа про-

мена чинила; тако се каже. Али ко уме читати између редака, тај ће нешто друго наћи. Министарска је наредба само ту намеру имала, да се читанке не мењају, како се не би онда, кад будеу ц. К. наклади изишла нова књига, приметило: та ми смо лане нову књигу изабрали , не можемо сад опет нову. бирати. Дакле хтело се да очува место за нове читанке и школске књиге. А одборски извештај вели изриком, да су у току дебате готово сви чланови одбора рекли, да није пробитачно да се ц. к. наклада ма у ком правцу прошири, но да је треба сузити. Али кад видимо све разлоге одборске за његов предлог, онда заиста не може бити друтоглођичког закључка, него тога: Пошто ц. к. наклада уза се има све оне незгоде, које би се уклониле када ње не би било, то ваља ц. 6. накладу школсвих књига уклонити.

Мој г. предговорник добро је приметио, да би тако нагло напуштање накладе посве немогуће било, ако се већ неће да се с тим имају велики губитци. А зашто није одбор бар то предложио, да се ц. к. наклада мало по мало напусти“ Ја мислим, да ће велики дом одобрити овакав лођички закључак, те га можда и усвојити, јер не видим, зашто да се такав лођички закључак не прими. Зато сам слободан да овај предлог овако исправим :

„Нека високи дом закључи: С 06зиром на то, да јеако и само Фактично одржавање монопола ц. 6. накладе школских књига, дакле њен опстанаћ, у великом степену штетан по успешни развитак австријскога школства, позива се висока влада, да припреми њено постепено укидање, и у том смислу ОВИМ