Учитељ

се в. влади на својско уважење уступљене обе молбе аветријских Па упућују на надлевно решење,“

Др. Хофер: Мило ми једа имам реч одмах после г.предговорника, који се заузима ва одборски предлог ; јер надовезујући на његов последњи предлог, могу и хоћу као члан школскот одбора, да изјавим, пошто сам гласао за од-

борски предлог, даћу сад зато говорити

како се не би мислило, да и сам што друго хоћу, него постепено укидање ц. к. накладе школских књига; мећујем Јда одбор жели да се књижарска молба преда влади на својско уважење, на њено је то бар мени посве јасно.

постепено укидање, тако да

Књижари моле, прво: да се ц. к. наклада онако одржи, како је учињено 1850. г. у погледу на средње школе. А тоје познато и у школском је одбору довољно разложено да је д. 6. наклада у погледу на средње школе посве престала, т. ј. не само се не издају нове вњиге, но се — и то хоћу нарочито да споменем — ни раније књиге не поправљају и не прегледају.

Тако разумем ја ЕН и у том ћу смислу зањ гласати

Друга молба, да се у ц.к. наклади само такве школске књиге издају, за које струке у књижарству још нема књига, разуме се по себи. Само кад

никакве књиге иначе нису издате, нека |

их ц, к. наклада издаје. Али је г. Дитес, а нарочито г.: Умлауфт, познати педагог довољно разложио, да ће та пот-

реба, тако малена бити, да се може узети | | вне су и од државе зависе. Шта је томе

као никаква, па вис. дому биће јасно из данашње дебате, да нема разлога

а при- |

што тим јасније показује, да се не иде на одржавање дц, к. накладе, но |

страховању, као да друге народности не би могле сачинити школске књиге, јер г. Вошњак показао је, да се потреба може подмирити превођењем добрих, од стране владе одобрених школских књига.

Кад се може да се стара за законе оних земаља, кад се могу закони да преводе на све језике у царевини, то ће

се наћи и преводници учебних књига

у појединим језицима, где немају самостални писци. А то је главни разлог, зашто хоћу нешто да додам ономе, што је речено и на што већином пристајем, да моје становиште није да заступам књижаре, ноја имам много већи аукторитет, т. ј. уставом ујамчено право, да сваки австријански држављанин може писмом и словом своје мисли саопштавати и ослободити их од препоне, која.

је велика. У одбореком извештају, чије

разлоге не примам међу осталим :

„Владине изјаве у одбору показале су, да такве тежње нису у намери владиној, и заступник владин дао је уверење, да поменута наредба само затим иде, да се стане на пут многоме мењању учебника и читанака; да влада не намерава дати монопол књигама издатим у ц. К. школској наклади.“

Влада је то изјавила, али она може то и десет пута и сто пута изјављивати, кад није у стању да ту изјаву и одржи, јер књиге издате у ц. 6. наклади по природи саме ствари имају монопол, и то ћу доказати.

Што се пре свега препарандија тиче, то осим две што их је доња Австрија, подигла, све остале препарандије држа-

у свему, важе се

последица % Да у те заводе никако не :