Учитељ

128

8. Делови. Она има: корен, стабло, (де-

бло), лишће, цвет и плод. _ а), Корен расте у земљи и рачва се у жиле и жилице; дугачак је 1—2 метра; жиле јаке и дебеле. Корен многогодишњи. Може трајати до 800 год.

6) Стабло иде од корена у висину. Главни делови су његови: дебло и гране. Дебло се зове онај део од земље до грана. Гране су они израштаји у страну (ступови). Дебло, као и цело слабло обложени су сивом кором. Испод коре је лика, · која се најбоље разазнаје и одваја у липовом дрвету. Испод лике је мезгра, а под њом дрво, за овим срж. Грање је јако и чврсто.

в). Лишће. Лишће стоји на гранама. Оно је широко, срцасто (на једну страну више накривљено), на врху заоштрљено у репић, по крају рецкасто, по средини испреграђивано жилама и жилицама (нервима), озго зелено и глатко, оздо белуњаво и обрасло длачицама, које према сунцу одејајкују. Све пак лишће насађено је на дугачке, по врло мало длакаве, маљаве, петељке. У јесен опада.

г). Двет. На дугачкој петељци, која из пазуха лишћа, израста, налазе се до 7 цветића. Цветови су као подупрти једним жутим залиском, приперком, који слази, мал не до пазуха листа. Цвет је потпун т. ј. има пет зелено обојених листића, круница опет пет бело обојених листића. Прашника, има много, пасађени на листовима круне. Тучак је један са 5 жигова на врху. Испод тучка, је плодник са 5 окаца у којима се налазе по две слике. — Цвета Јуна и Јула. Цвет јој врло пријатно мирише.

д). Плод. Плод липов је мала чаура, сува и непуцајућа. У окцу по две семке. По чаури с поља су испале неке дугачке гредице. дри у Октобру.

4. Где расте. Липа расте по планинама. Никад је нема млого у скупу, као растови и бувве и др. што се налазе. Она увек расте усамљена. или по неколико на близу. (С тога што брзо расте дуго траје, што се грана и има широко лишће, што цвеће мирише, омиљено је дрво и сади се по баш-

тама, стазама, испред кућа и дворова и т. д. И сама липа воли равницу.

5. Множење. Најчешће се пресађује кореновим изданцима. Може бити да се може п семеном расплођавати, али ја то нигде не нађох. Како је дрво меко, са једпом кором и великом — широком — бакуљом, ваљда ће се моћи пресађивати и прпорцима“ (одсечним гранчицама).

6. Корист и употреба. Од осредњег дрвећа може се с правом рећи да нам липа даје највеће користи. Липа користи: ко-

ром, ликом, дрветом, лишћем, цвећем, и

плодом.

Кора се лако љушти, глатка је и без чворова, с тога се од ње праве: кутије» сандучићи, лубуре (за покривање кошница), колевке (по влашким селима), шиници, дудуци ((дугачко свирало као казанска лула н дужа) планинских чобана)) и тд.

Лика се гуљи те се од ње праве разне котарице, преду ужета, плету асуре, везују: притке по виноградима, дрвеће по баштама, обручи и т, д.; продаје се и леп новац добија.

„Дрво је бело и меко. Даје се лако сећи и резати, зато се од њега праве разне играчке, које се по дућанима продају. Осим ситних ствари праве се и корита, карлице, ложице ни варјаче, заструзи, чанци, санду ци ит. д. Иконостави по црквама, плоче за иконе, као и окрајци, праве се такође од липовине, јер на њу зарезници ретко нападају, с тога се баш за такове ствари и употребљава. Од липовог угљена прави се барут, плајвази, црне боје; њимесеи. црта. Ситно стуцани прашак добар је за испирање зуба, а уништава смрад из уста.

Лишће је добра и корисна храна за стоку.

Цвеће је мирисаво а скувано као теј лековито је срество у неким болестима. Тај теј тера на знојење. Меша се и с другим лековима. Пије се теји у место варошког чаја. Цвеће липово најомиљенија је башта, челина. Из цветног прашка сише она, мед, који је у сатовима бистар као суза са липовим мирисом. „Липовац“ мед више се тражи и скупље се плаћа. Кованџијама