Учитељ

124

обраћамо пажњу на овај извор богаства. Више липа, више меда; млого меда, пуна, кеса. Мирис цвећа даје живост, блажи душу човекову, с тога сваки хита да се под липом одмори и одахне.

Плод и ако је сув и мали ипак човеку користи. Из њега се цеди уље које се употребљава за мазање косе, да остане дуго јака и здрава.

Ссим свега тога липово дрво ужива веома, велико поштовањо у нашем народу. Оно

је на стазама и канијама, куда пролазе | У стабла, стабљичице. А дрвље, које нема

цареви а краљеви, епшекопи и митропо_лдити и сви са високим и особеним титулама, те их оно прво поздравом свога треперећег лишћа поздрави. Оно најчешће вити ликове српских светаца и др поштовања достојних људи.

И баш с тога што је народ воли, што је она најкорпенија, с дана на дан свеју је мање: Из наше простоте, незнања и тиранства, она је умногим крајевима непознато дрво. Неблагодарни синови тамане је ради лике. коју много боље замењује конопља, лан и ко- прива. Место да јој благодаримо за њене користи, ми јој се светимо; место тренутног задовољства, личности остављамо дуговечни траг варварског дела. |

". Врсте. Са белом липом врло је сродна Црна липа или дивља липа. Она цвета обично 14 дана доцније од беле липе. С њима је сродан још п липољист, чији је плод мек — кожаст без гредица.

8. Увршћивање. Липа долази у трупу дрвећа, у род липа“).

рик, тог.

ЉЕС КЛ.

1. Име. Показати парче дрвета, најбоље неуглаченог (са кором) или род — лешњик и питати за име. Ако се не погоди —- казати. 2. Беличина. Леска није висока као раст, буква и т. д. Она се врло мало продужава

5) За ово предавање треба спремити онаке ствари, кад што је казано код раста.

над земљом. Ретко је већа од 5 метара. Дакле врло сниска.

8, Делови. На лескикао и на свему дрвећу имају (налазе се) ови главни делови: корен, стабло, машће, цвет и плод.

а). Корен је доста чврсти расут у земљи на многе жиле и жилице. Из корена (управ из споредних жила и жилица) избијају млади изданци, ластари;

Стабло је врло кратко, а често га и нема једноставног, већ из корена избијају млога,

једноставног стабла већ избијају гране из корена, зове. се шиб и тибље. И леска је шиб. С поља, гледано једно стабло, има кад глатку, кад пегама попрскану сиву кору. Млади изданци длакави су, а доцније их нестане (длака). Горњидео коре — покожица (епидермис) може се врло лако љуштити, а испод ње види се зелена права кора, Испод коре су описани делови код другог дрвећа (види раст). Само је срж заузела приличну ширину у лесковиве;

в). Лишће је на ворму срца насађено петељкама на гране. Оно (лишће) је по крајевима (по ободу) рецкасто најпре на крупније рецке затим су и те рецке изрезване мањим рецкама (двогубо рецкасто). Лист је с лица гладак, ас наличја длакав изукрштан са многим жилицама (нервима). Лист се појављује после цвета, у Марту.

г). Девет. Леска има мушке и женске цветове. Мушки цветови стоје у мацама и јављају се рано с пролећа или при крају зиме. Обично почињу цветати већ у Фебруару пре лишћа. У мушким цветовима налазе се прашници 6—8, кдји су нарасли на љуске. Маде су ваљкасте и збивене обично по две срасле при дну. Ове маце јављају се често и с јесени. ЗЊенски су цветови укрити у љускастом пупољку. Имају 2—8 тучка, који су црвении низ пупољака вире (управо вире стубићи).

д), Плод је леске лешњик, а. то је округли (готово јајаст) орашчић. Он је у доњем крају омотан меснатим омотачем. Омотач је на врху у неправилне кришке подељен. Лешњик је скоро увек у друштву са још