Учитељ

__188

— Милутин Цветковић, рекоше.

— Што си исцепао Милутине>

— Ја нисам, први разред бацао шубаре тамо, па тамо.

— Па депо, а којн му исцепа шубаруг

— Он, он — повикаше деца,

— Кад си ти његову шубару ицепао и ја ћу твоју, па да видиш после како је ружно, кад ђак има на глави исцецану шубуру. Дај ми твоју шубару.

Извадим перорез да му исечем шубару.

— Ја немам шубару — вели Милутин.

= Дај весе

Он ћути, устеже се; неби хтео да да. Сузе му се прикупљају, оће да плаче. Остали ђаци са озбиљним лицем нагнуше се који преко клупе, који преко ђака; оће да виде шта ћу ја да учиним и како ћу да исечем вес.

— Где ти је веср

— Ево га у недрима.

= Дај.

Он извади, али га не пружа; жао му и поче да плаче. Ја пак неосврћући се на његов плач, узмем му из шаке вес, упредем га и пружим њему, па рекнем:

~ Држи тамо Милутине, да ја сечем.

Аја; неће. Плаче и не пружа руку да држи. Е

— Држи тамо Милутине, осечем се ја.

Он осу да плаче још више и узе за један крај да држи. Загледам ја оштрицу мога ножа, — тупа. Затражим од другог ђака бритву и Јов. Мил. понуди ми његову. | Пустим капу да опробам оштрицу бритве. „Оштра — добра је“ рекнем. Узмем бритву и без икакве шале стегнем је, намрш-

тим се као да ћу је једним Фиком пресећи, Али да питам нешто:

— Оће ли да те кара отац, Милутине» кад види да ти је вес исечен

= Не знам.

— А да ди ти је жао за вес; ВИЛИШ како је цео

— Жао ми је.

— А што си ти Јанку исценао 2 Зар њему није жао Оћеш ли још коме да цепаш шубару или веср

= Нећу.

— Ја ћу од сада сваки пут да исцепам ономе шубару, који исцепа своме другу ; или, ако ко разбије другоме таблицу, ја ћу одмах да му узмем његову целу и да дам ономе што му је разбио; ако ко ицепа књигу другоме, ја ћу опет његову целу узети и дати за ону исцепану. Зато се пазнте да не чините штете један другоме,

Напомена. Мислим да је горњи поступак оправдан и с педагошке, и с правне, па и моралне стране. Нашто казна за штету, кад се онај, коме је штета причињена не задовољава, него остане са подераном књи– гом. У опоме што сва деца имају, па се учини штета, најбоље је и оправдано, одмах разменити, без устезања или жаљења, Тиме је штеточиња кажњен, а онај задовољен. Само се одело не може мењати, јер је различито цо квалитету, а и не долави у делокруг учитељев. Ту треба посаветовати ђака и родитеља да штету надокнаде. Не хтедну ли, треба јавити надлежноме, који може наплату учинити.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

НРИТИКНА

НА ПРЕДАВАЊЕ О НИШКОМ ОКРУГУ од Војина Ж, ЉЕШЕВИЋА,

Ово предавање, које је штампано у 1 бр. „Учитеља“ од ове год. има доста замолиниж поорешака ш недостатака. У намери

да прве поправим, а друге додам, те да |

| | | |

тако буде потпуно предавање, — решио вам се да напишем ову критику.

1 Погрешке. По мом мишљењу погрешно је што је писац цртао округ на табли, кад