Учитељ

164

товања закона — који треба да су | исправе а слични не чине. А ако буде

највиша воља да изволи извидети

напоменуте случајеве и настојавати да се исти -— у границама могућности —

ПРАНТИЧНА

Е ЛУКОВИ.

1. Црни лук. 1. Показати и питати за име.

2. Делови. На, црном су луку ови глав- |

ни делови: корен, стабљика, лишће, цвет |

и род.

а) Корен. На дну главице црна лука налазе се танке жилице, које су за то, да хране целу биљку. То је корен. Онај задебљали део код лука овога што расте у земљи и што људи једу није корен, већ оне жилице. Корен је код ове биљке жиличаст. 6). Стабљика. Овај задебљали део што расте у земљи и ово горе што се продужава, до цвета зове се стабљики. Стабљика је ова као што се види, при дну трбушаста, задебљала и састављена из мнотих редова опона, прстенова. Даље је ова стабљика пупчаста, трбушаста и скроз шупља. Она сезове још ибик, бачва, цчволика цима и то од земље до врха. ;

в). Лишће. Оно је као и стабљика шупље и трбушасто. Зове се и церје и док је младо и зелено једе се

г). Цвет. На врху стабљике налази се "округла кита од цветова, која је најпре омотачем омотана, а кад цветови почну да цветају омотач пукне и ситни зелени бели цветићи са 6 листића појаве се, У свакоме цвету налави се по 6 прашника и тучак. Прашници су при дну срасли. Плодник је трооки или двооњи. Двооки бива, око нема довољно места да се плод потпуно развије.

д). Вод (плод). У свакоме оку има по два семена, које је црно кад је зрело и ћошкасто. То је род.

"у овоме правцу бар нешто учињено

одсад, биће задовољан.

Један поштовалац закона.

<= |-----__--__-- У

ПРЕДАВАЊА

8. Место и време растења (вр. цветања). Црни лук сади се по градинама и баштама у нарочито за то приправљене леје. Расте од Априла до Септембра, а дотле обично узри, људи га ископају, исплету у вепце и чувају на сувом и прихладном месту за, виму.

Цвет се не појављује одмах него тек од Јула до Августа.

4. Разможавање. Црни лук се множи семењем, но из семена прве године испадну врло мале главице, с тога се те мале главеце саде друге године и онда постану веће, даду род и добру употребу. Друга једна врста црна лука звани влашац иди аљма има чена па св из њих и множи, јер | свако чено може да. даде другу главицу са много чена.

Кад се оће да добије доста семена за множење (сејање) онда бе обичне главице посеју у извесном реду, па се пусте бикови, · који цветају и донесу род. Бикове (стабљике) треба на мотку наслонити да цветне. кићанке не отежају и не скрше стабљику, јер онда неће род родити, пошто му храна не долази. | |

Особина и“ употреба. Сок црна лука је љут и јаког мириса. На ваздуху, кад се. сече, сок брзо ветри и она ветрина тако је љута да сузе натера. Лук овај употребљава се највише за јело и то пресан с лебом или помешан у јела као зачин. Готово је ретко јело без црна лука.

Осим тога он је и лековит. Мирис је добар лек противу несвестице, за, то га болесницима дају тада да миришу. Онај њетов мирис привлачи друга гадна испарења и шкодљиве задаје, и тога ради лук се исече у болесничкој соби и задаја нестане,