Учитељ

због тога млоги вешају луку зграде где је стока. Ко једе црни лук свако јутро с лебом, помаже му варењу, а и трује глисте. Исцеђен сок са шећером помешан добар је против глиста. Он се препоручује и противу великог кашља, кад се од печеног лука направи топла каша и чешће њоме стомак облаже. Чешће удисавање паре куваног дрног лука добро је противу сипљивих грудних болести а и свију кашаља јер их бар утишава. Куван или лечен, није љут, и омекшава разне отоке.

Сок црнога лука кад се њиме на хартији | пише, па се само истија осуши, има то свој- |

ство да на топлоти пожути (по мало поцрна). С тога се он употребљава за писање чаролијских писама.

6. Увршћивање. Црни лук долази у род биљака што се зову лукови — луковасте биљке.

Са црним луком сродна је још биљка

аршлама, која се одликује са дугуљастом главицом, слабијом љутином и брзим кварењем ; влашам, који има киту цветну ружичасто бојену, ченове у земљи. Има и дивље растећега лука као:пасји лук и лучац.

2. Бели лук.

1. Показати или целу биљку, или само главицу са ченовима.

2. Делови. Бели лук има ове главне делове: корен, стабљику, лишће, цвет и род.

а). Корен. И бели лук као и црни има испод ченова ситне жилице и то је корен, за усисавање хране из земље.

6). Стабљика је велика, — дугачка — од 20—85 с. м. Она није као стабљика, црнога лука гола, већ је лисната. Главица у земљи умотана је у неке опне н у њима се налазе повише јајасто дугуљастих ченова (чешњева).

Б). Лишће. По стабљици се налази расуто пошироко а дугачко —- линеарно пљоснато и на среди мало жљебасто лишће које је на врху заошиљено.

г). Девет. На врху стабљике налази се цветна кита, омотана са једним омотачем, који изгледа као капица, само је на врху продужена у шиљак. Кад се цветови почну

165

развијати ова капица, прсне на једну страну а доцније се и сасутши. У кити налазе се млоги цветови који су црвенкасто — бели са шест прашника и једним тучком. Плодник има неколико окаца са по неколико семака.

д). Род. У сваком оку налази се по неко црно и ћошкасто семе.

8). Место и време растења. (време цветања). Бели лук се обично сади по баштама у леје. Сади се кад кад у Мартуи Априлу а траје до Септембра. Тада уври, вади се, у венце плете и чува за употребу и зиму. Цвета од Јуна до Августа.

4. Трајање. Кад се овај лук не би копао из земље он би сваке године растао. С тога се може рећи да он може трајати више година. Обично се главице ваде, те на годину из чешњева производи нова, главица, и тако се једнако обнавља.

5. Размножавање. Он се пе множи семеном већ ченовима. Сваки се чен-чесањ

'олвоји од главице и особено посади, и он

ниче, па образује друге нове главице са чешњевима. Можда би се могао производити п из семена, што би требало пробати.

6. Особина и употреба. Бели лук има свој особени мирис, који се разликује од мириса црна лука. Мирис се врло брзо распростире по кући и сву кућу замирише. И кроз тело кад се једе брзо пролази, тако да после неколико сати све тело мирише на бели лук.

Укуса је врло љутог.

Употребљава са за јело пресан или са, другим јелом. Још се врло млого употребљава као лек. Због јаког мириса употребљавао се за чишћење ваздуха и предупређавање разних болести. Наш свет то ради само зато, што се „ваља“, а не зна зашто се баш „ваља“ бедим луком мазати. Оправдан је обичај сељачки да се под пазухом натре бела лука, јер његов мирис уништи усмрдели мирис од зноја. То се може радити вад се оће, а не баш у нарочите дане. Млоги лекари веле да бели лук лечи и од барске грознице и то тако, ако се свако јутро наште срца поједе по који чесањ. Наш народ то и употребљава, јер туче бели