Учитељ

НЕ ПАНТЉИКАРА (Глиста.) _У цревима човечијим налази се више врста глиста, али ни једна није опасна, као пантљикара. И ова се глиста налази у телима људским.

1. Величина. Пантљикара, тракавица или ојађелица грдно је велика глиста у човечејем телу. Толико је велика — дугачка, да се не може ни замислити да може стати у човечнјем телу. Али се ипак налази.

Она је дугачка до 6 метара, а има је и дуже. |

Разуме се млада пантљикара мања је, а дужа је она старија. Дебела, је као кишна глиста.

2. Делови тела. Ојађелица има главу, врат и труп. На глави. која је доста мала и округла, стоје неки двоструки кукасти венци са четири пијавице (отвора, који имају неке зупце). Ове пјавице служе за сисање хране. Од главе почиње тањи врат који није прстенаст и продужава се даље у труп, који је врдо дугачак и прстенаст. Других делова нема ова глиста. Прстенови су два пута дужи него што су широки. Ови прстенови нису округли, већ су узани, с тога је и цела глиста пљошта, стињена. Прстенови, траке од пралнке широки су 4–6 м. ид. |

Крв је бела, а и глиста је бела. За кружење крви нема нарочитога органа.

Дисање бива кожом.

Храна. Пантљикара се храни сочним деловима из тела, било човечијега било др. неке животиње. Она сише течне делове не само из црева и желуца, већ може да сише и крв из цевчица, које стоје са цревима у свези. С тога је врло опасна где се улеже и тешко ју је изгонити.

4. Множење. Пантљикара се множи јајима. Но, ако се макар цело тело павтликаре откине, само глава не, опет ће она нарасти онако велика као што је и била.

5. Где се налази У човечијим танким цревима ова глиста живи и станује. Ту долази из свињског меса или сланине;

јер, у неким свињама, налазе се у сланини и месу (и др. меснатим · деловима) неке врло мале беле бобице али икрице, које су као мехур и колико ситне сачме велике. Ту, у тим местима бобица се развија али ипак врло споро. Кад би се та бобица загледала мало боље, могла би се очима приметити глава те глисте. То су оне бобице, које се и голим очима могу видети на. корену језика и под језиком у свиња бобича вих. Једући непечено или некувано свињско месо од бобичаве свиње, ми уједно поје- | демо и главу те опаке глисте од које се после у нашим цревима разваја пангљикара.

6. Штета. Овај готовап (паразит) врло је штетан по онога човека у чије се тело улеже. По цревима обично производи 60лове и то врло јаке. Онај сок бели, који се справља у човечијим цревима посише она и човеку остаје врло мало за храну. С тога човек слаби и бледи, а болови досађују и бацају у кревет. Лекари могу излечити од овога опакога тотована, давајући неке течности које оне не трпи и од којих бежи на поље. Најбоље је бити сам себи лекар па не јести непечено и некувано месо.

7. Увршћивање. Пантљикара долази у групу црви и то у оне угробњаке.

Ник. (ТОЈАНОВИЋ,

ТУ. Води

ПРЕДАВАЊЕ за ТУ. Р. ОСН. ШКОЛЕ.

Ево у овом стаклету, ја сам лонео воде с наше реке (извора ил' чесме). Сви ви познајете воду, али много што тта има, што ви не знате о њој.

Пазите !

Знаци. Какве је боје вода 2 (чиста вода нема никакве боје, и за такву се воду каже, да је безбојна, (у другом стаклету изнети мутне воде). А има ли вода, у овом стаклету, боју 2 (Пробати). Има ли каквог укуса вода (Нема — чиста вода нема никаквог укуса) примириши! Има ли ми-