Учитељ

198

— Општа је кућа свима земља, сви смо | једнаки; плачући се рађамо и плачући | горку чашу смрти испијамо. |

— 0 пријатељима својим говори добро, | о злотвору — ћути.

— Опрости! то је кратка реч. Тешко | | прегази преко језика. Али кадрија је учи-_ нити више добра, него тисућа (квљада) | Других речи, које лако на уста, лете. |

Однажним п храбрим срцем постиг- | нућеш и оно, што слепо дрски небојша никад постигнути неће. |

— Од вука и од лава можеш каткад и утећи — али од своје савести никад.

— Опазиш ли две хаждаје |

Где гложећ' се сикћу сиком, | Ти се томе невешт чини, | Не намећи с' посредником. | Измире л' се после злобе На тебе ће скочит обе. Ослонити се на Бога само, па скрс- | тити руке и чекати дати све с' неба падне, | то није вера како ју је Христос учио. — Одело ти може бити Свила и каднва Ал злочесно дело Тим' се не покрива. — Од зле жене и хрђава друга Уклони бе, да те не обрука !

— Од добрих ћеш се добру научити; | а ако се међу зле помешаш, изгубићеш и. оно што имаш ума.

= Ој дорате дико међ коњима, Ти благујеш пред пуним јаслима. На тој хрпи не би ни познао, | Кад би два-три зрна мени дао. Гле ти мога самозвана. госта ! Лаже да му ј' два-три зрна доста, Јер ми с чици да је гладан јако. Једи вранче, колико ти драго! И они су јели, на тенане; | да обоје беше довољане хране. Коњ је био добар, срећан врабац мали, У топлој су штали тако зимовалн. Чатим дође лето, пуно клетих мува; Муве те на коња, коњ од муке дува, — | Ал' сад му је врабац десна рука био, | Јер је по сто мува за час уловио. — Онај славно за свакога ради, |

Који Бога истинога хвали,

Који другог ни роби ли пали,

Ради своје среће и другога.

Који вере погазити неће

Томе и Бог даће сваке среће.

Овако се знање тече:

Читајући јутро, вече,

Свршим школско што ми треба

(Јер бо ће ми дати хлеба)

ГР онда тражим добре књиге,

Јер до немам друге бриге.

Учим овде, учим онде

Добре књиге читајући,

Ал када се поуморим

Онда с' играм певајући.

Ор'о гњездо врх Тимора вије

Јер слободе у равници није.

— Од обећања нико није осиромашио. — Отац ти је отац; мати ти је мати,

— алн твој народ ти је и отац и мати. Буди му достојан син,

Опходи се са свима уљудно.

Од непријатеља, који те јавно напада, можеш се сачувати. Ал' од лажног пријатеља ако те Бог не сачува, неће нико.

Опасност куша снагу човека а, ватра вредност злата.

П.

— Памет је за мудре а закон за луде. — Поштуј брата старијега, и тебе ће

| млађи твоји.

— Прегаоду Бог даје махове. Проворљив и лукав човек по времену

| се влада, и преоблачи се кад у курјачију, | кад у лисичију,

а кад је потребе иу овчију кожу, и самога свеца, Према свакоме буди правичан и поштен.

— Поштени и истинито храбри муж за срамоту себи држи, над слабијим своје јунаштво показивати.

Право имају Кинези (народ у Азији), што плаћају лекара само донде, докле су

| здрави. И јесте најглавнија задаћа лека-

рева, да чува здравље. — Поштено стећи, паметно уживати и другима добро чинити, ово је добродетељ.