Учитељ

199

— Шрави разум са чистим очима, чисто види а не чинити, ово је добродетељ.

— Џрави разум са чистим очима, чисто види а не кроз копрену.

— Правди и поштењу бог помаже, људи се клањају.

— Правда зида град највећи људима; ако у том' сигурни не буду, у другом се ни одржалт неће.

— По потоку псето запливало

Са комадом у зубима меса,

У потоку сенку сагдедало Свога сена, лудо, не познало: „Друго псето тамо носи меса !“ Тако мнило, па се преварило; Хтело сенци пљена да запљени, Џа лакомо уста отворило, Свога пљена, јадно, изгубило Што желело оно не добило !

— Празно сажалење наше ништа не по- | маже ономе који је у нужди. 5

— Просвета без еванђелског савршенства доноси џелате. | — Птице кљују најбоље воће, као што. клеветници клеветају најпоштеније људе.

— Природа је дала човеку два ува ин један само језик: а из тога се види, да треба више слушати него говорити. |

— Правој учтивости, оштроумље је отац а доброта мати.

— Џрирољла са старошћу заједно шаље нам и болест, да би ми омрзнули на овај свет, те да га без слажалења оставимо.

-— Прва и највећа дужност свакога. 40– века јесте, част, живот и имање ближњега уважавати и бранити

— Прости случај може узвисити гдекога ; али с' похвалом одржати сеи напредовати у таком положају, хоће се добродетељ и разум.

— Подражавајте у благодјејању оним бисерним шкољкама, које обогаћавају својим бисером и оне, који им живот одузвмају. —“Поправљај се кад зло о теби говоре; смеј се, кад на тебе клеветају. |

— Пре него што кога покудиш за каково му дело, потражи у себи има ли што, што би га могло ИизвиНиТИ.

— Први је корак к лудости, да не чинимо лудо.

— Џеето, које брани свога господара до капи крви, или од жалости умире на гробу његову, јавио потире мишљење оних, који тврде, да добродетељ има само своје начело у васпитању, а не у природи.

— Поштеном човеку жао је кад слепад

· свој штап изгуби ; а лажни мудрац и нове-

грац без гриже сасвести једнако гледи одвратити кога од вере (религије), која је наша потиора на свету.

-- Подај кћер за човека без новаца, него нечовеку с' новцима. Јер је бољи човек без новаца, него ли новац без човека,

— Џрирода је, без сваке сумње, хтела гордост нашу мадо понизити, уподобивши нас у многим одношајима нашим с' осталим животињама.

— Џравда је у човечијим рукама као стакло, не да се савијати, али се лако разбије.

— Пријатељу 2 ћутат учи !

Јер је говор сребро исто, Ал кад треба, ћутат знати, То је текем злато чисто.

— Побожан човек лакше подноси највећу невољу, него што подноси безвервик много мању. Засади, сине мој, побожност зарана у срце своје.

— Права скромност окдева, кад треба, што од кога искати ; предомишља се, кад треба о коме пресуду изрећи, али је одлучан, кад треба делати.

— По свом перју птица,

По чистоти домаћица, По укусу со,

По роговма во:

По топлоти лето,

По лајању псето,

По говору луда Познају се свуда.

(ПАСТАВИЋЕ СЕ)