Учитељ

положају и веома пријатној клими. Његов је положај тако диван, да у Талијана има, изрека „види Неапољ па умри“. То значи: Неапољ је тако леп да кад га човек види одмах после може умрети, јер је видео што је најлепше на свету. За преглед пак, да се види боље околина, а и варош па и преко вароши и преко пристаништа, има, осим друга два, један градић (Елма), на западу, са кога се све добро може видети. Највећа лепота у вароши је права као под конац улица (Толедо) која је патосано лавом, и у њој никад нема блата. Па и цео је Неапољ патосан лавом, од које су направили плоче по читав корак дугачке и широке и с тога у Неапољу никад нема блата. У тој првој улвци има великих и депих кућа, музеј са великом библиотеком и збирком од бронзе, што су нашли кад су откопавали Херкулану и Помпеју. Ту има велико пристаниште, свеучилиште (универзитт), разних радионица и добро развијену трговину. (Осим свега тога има 258 цркава, 76 манастира, 21 болницу, 48 сиротињсвих и 361 радничку кућу). Но ту има највише лењих људи, нерадника —

Лазарона. Ови живе од прошње и од по-.

клона што им дају путници, који иду на Везув.

На истоку од Неапоља је вулкан Везув који је у старо време, као што вам је већ причано, затрпао две вароши Херкулани Помпеју. Те се вароши има већ 100 год. једнако раскопавају и доле у земљи налазе целе куће, посуђе, оружје, па и људи, само што су та људи толико изветрели (тако да речем), па чим се дотакну, 4 они спадну одма као нека прашина на земљу. Такосу у старо време страдале те вароши, а данас има баш под самим Везувом једно село, које се плаши да га Везув не затрпа ; али Везув сад не избаца ништа, но само дими (одише).

Један наш песник (Љуба Ненадовић), који је био у Неапољу и који се пео на Везув, прича нам о путовању његовом на, Везув. Он прича, кад је пошао из Неапоља у једно село, које није било раздвојено од Неапоља, једнако је ишао улицом, поред

које су биле куће и није знао где почиње Неапољ а где ли престаје. Испрва кад се пође на Везув није брдо стрмено, али што се вчше пењемо то је све стрменије, Он је са друштвом понео и штапове за подупирање, али су се често и рукама морали служити само да изађу на врх. да нама је јурила, вели он, гомила деце и жена пола голих, као да смо им што год украли или отели. То су Лазарони, који трче да траже милостињу. Ако коме путнику падне што с коња, отуда ти одмах трче по десетину Лазарона, да ти допруже ту ствар, и одмах траже поклон. Они веле (Лазарони) „слатко је ништа не радити“. па за то и не раде но само просе. Путници сена њих мпого љуте, али шта ћеш, мораш им дати, јер их немош трпети кад ти једнако џањкају. Они су се (путници) пели уз Везув и све су обућу подерали, а по неви џш прсте, пењући се. Еле једва цосле 9 сати попну се на Везув. Ту ти је,

· прича он, за гледање дивота просто. Свуд

се у наоколо види. На самом Везуву је једна мала равница покривена црним пепелом и то све изгледа, као да је нешто изгорело. Џо пепелу се гази до чланака. — Тај пепео је од вулкана толико врућ ла, вели, ми запрећемо јаје у пепео и после неколико минута је већ готово, и ми га поједемо. На врху има један грдан отвор, рупа, одакле куља дим као облак.

Ето тако нам прича, тај човек, да је на Везуву.

Која је најнасељенија варош у Италији У каквом је он положајур Какву изреку имају Талијани о њемур Шта је најлепше у Неапољуг Чиме су патосане улицер Шта има још знатно у Неапољуг Шта има на истоку од НеапољаР Испричај ми оно, што вели наш један песник о Везувур

Друга је знатнија варош у Италији Рим. Он је на речици Тибру. То је престоница, данашње краљевине Италије, ту седи краљ и врховни заповедник цреве — као митрополит, само што он има већу власт). Рим је некада владао целим светом, али сада већ није онакав као што је био. Сада, је у Риму 10 пута мање становника ноу