Учитељ

да је српски народ од вајкада имао јаку

успомену својега царовања, једино народним песмама. Песме и гусле држале су народ да се не покори тиранима, да не заборави своју веру и утешким часовима овако се тешио:

„Нема вере боље од хришћанске! Чинте Турци што је вами драго; Скоро ћете и ви долијати:

Еда Бога и његове правде“!

Поред ове две најглавније цељи, имају народне песме у основној школи и дру“ гих задатака. На пример: оне веселе и задовољавају, оне су срество за ублажавање туге и умора, оне постичу и увлаче читача у читање. Њима се још најлепше исказује стање ствари о чему се пева.

Оне, који су уводили народне песме у основну школу, који су се борили да се и то уведе у програм, руководила је, мислим, горе напоменута тежња. Они су свој труд уложили и плод њихова труда видимо у „стадном наставном програму.“ Како су пак у програму унете песме најлепше Чика Јовине, а и других писаца, то је било тешко, нарочито, четвороравредном учитељу, прикупити све те песме, Из искуства знамо, да неке песме нисмо могли лако наћи. Г. Јовић је тај недостатак попунио својом књигом горњега наслова. Књига г. Јовића. подељена је у три дела.

У трви део, долазе све песме одрођене програмом. Оне су стављене редом по разредима, Само у ТУ. разреду изостављена, је рецитативна (песма која се више прича но пева) „Царица Милица и Владета војвода.“ Њу г. Јовић није нигде ставио. Ако је њега руковидила мисао, да се она налави у Читанци, онда је мисао неоправдана. У овој се књизи налазе стављене и песме „Уз'о деда свог унука,“ и „Страшљивац“ које се такође налазе у Читанца. Ако је требало изостављати песме, које се већ налазе у читанкама, онда је требало изоставити и ове. Иначе не разумемо, за што је она изостављена. То је је-

дина махна овог дела књижице. Песме су, разуме се, добре и одабране.

У другом делу прибране су песме мање и веће „за декљемовање.“ Он су субјективни избор самога писца. Ево које су: 1. Отрашљивац; 2. Занатлија: 3. Пето (петао., Рец.); 4. Тица у кавезу; 5. Малена сам; 6. Ћурак и врабац; 7. Миш; 8. Славуј; 9. Јово Курсула; 10. Молитва; 11. Милан и његов цвет ; 12. Никад мира, 18, Гвожђе; 14. Вук Мандушић; 15 Владика Данило ; 16. Рањеници; 17. Српска мајка.

Избор песама у овоме делу је добар. Писац је гледао да избором језгровите и поучне садржине одговори самоме задатку песама и да тиме утиче на срца дечија.

У трећем делу прибране су „Историјске песме“. Њих има 11 на броју. Оне су; 1. (0 Немањи; 2. Урош и Мрњавчевићи: 8. Марко познаје очину сабљу ; 4. Косовски бој; 5. Јека од гусала ; 6. Четири ускока ; 7. Грујица и Арапин; 8. Устанак на дахије ; 9. Бој на Чокешини, 10. Бој на Мишару ; 11. Бој на Лозници. — Овај је део највећи. Он захвата 6 штампаних табака. И песме овога дела, узете су по вољи г. Јовића. У овоме делу заиста су изабране „песме историјске“. Само је требало да је г. Јовић узео у своју збирку место „Марко познаје очину сабљу» ову песму: „Марко Краљевић п Бег Костадин“. У тој песми се огледа правичност Марка Краљевића и његово поштовање својих родидитеља. Он кори Костадина за његову самохвалу, па му вели:“)

„„Прво ти је, брате, нечовештво :

„»„дДођоше ти до две сиротице,

«Дај нараниш леба, бијелога,

„И напојиш вина црвенога ;

„А ти велиш двема сиротама :

„„Ид г одатле један љуцки гаде! „„Не гад те ми пред господом вина“.

а лое сбе нео рам ке ен и о

„Друго ти је, беже, нечовештво ; „Што су били стари господари,

1), Српске народне пјесме књ. П. Вука Стее. Ка-

раџића стр. 347.