Учитељ

21

Тешко родитељима и учитељима, ако у моме доднијем животу не видим оноо чему су ми веру стварали !

9. Ја имам љубави, а ви немате.

Ја познајем стотинама ђака. Са свима се лепо играм. Све љубим и сви ме љубе. Свађам се, али се брзо мирим. Срце ми није пакосно. Никога смртно не мрзим. За десет мејих лудих (као што ви велите) година ја никог не осрамотих, никог не упропастих, никог не убих. А ви“ — Ви за десет мудрих година почините по 10 злочинстава. Ви нисте ником пријатељ, и ви немате пријатеља. Ви сте по судовима, ви се свађате, ви се бијете, ви се убијате. Ја живим са стотинама пријатеља у највећој радости, а ви не можете ни са двојицом. Други пријатељ издаје вас, а први мало доцније. Обојица вас, ви обојицу. — Ви немате срество за пријатеље, ви немате љубавц.

А где вам је љубав Одувеше вам старији“ Они вам говораху: „љубите Бога, љубите родитеље, љубите ближње, љубите и непријатеље! А шта опи рађаху пред вами' Исмевали су, руњили су, оговарали су, пањкали су, упропашћавали су — кога — шрве своје пријатеље! Они вам отвараше очи, као што ћете их и ви нама отворити. Они вам отворише очи, али вам одузеше љубав. За то ћете се ви нами осветити. |

Стварајте ми љубав, но не речима. Не стварајте ми љубав замишљеним сликама, оним што не постоји. Љубав ће моја бити трајна ако има шта да љуби. Ко ме учи да љубим своје другове # — Нико! Ја их љубим јер имам кога да љубим ; ја љубим игру, радост,

благост, доброту, јер имам шта да љубим. Тешко вама родитељима и учи– тељима, тешко свима вама старијима, ако у вашем кругу не нађем предмете

_ љубавц.

3. Ја немате.

Симит, који сам јутрос купио, поделио сам с мојим друговима. Јабуке, трешње, шљиве, које сам некада јео, делио сам с мојим друговима. Камење, "које сам подигао са земље и стрпао у мој џеп, оживило је, Ја га чувам дуго времена и жао ми је да се од њега растанем. Ја сам му душу дао. Ја сам му дао очи, уста, срце, душу; ја сам му живот дао. Ја знам сваки угао, сваку тачку у мојој соби. Празва соба пуна ми је пријатеља, пуна ћи је другова. Ја се селим из ње, али се тужно растајем. Ја остављам мрље на дувару, које сам ја некада градио и с којима сам се пријатно разговарао. Ја остављам башту, остављам рупе које сам копао, остављам куће које сам зидао. Растајем се тужно од свега тога. Имам један камен, који никако не газим; имам једно дрво, које никако не сечем ; имам гомилу пиљака, које никако не бацам. Ја дајем живот и мртвим стварима, ја имам срца, сажаљења према свачему. А виг — Ви сте без срца! У вас нема живота, За вас је све мртво. Ваши су пријатељи мртви за вас; ви их умртвљујете; ви им душу одузимате. Ви напуштате најбоље пријатеље, и ви се радујете; ви их доводите у беду, и ви немате срца!....

Ја имам срца, имам сажаљсња. Тешко вама ако међ вама не нађем срца.... Изнесите ми срце, па да вам га доцније изнесем.

имам срца, сажаљења, ћ ви