Учитељ
22
4. Ја тражим рада, а ви ми не дате !
Ја копам, а ви ме терате. Ја прљам руке радом, а ви ми их белите нерадом. Ја правим колица, ви ми одузимате алат. Ја зидам куће, ви ме бијете што се прљам. Моје се ноге крећу, ви их кочите; моје се руке крећу, ви их окивате. Ја спремам себи живот, ви ми га одузимате. Ја се старам за будућност своју, а ви ме гоните !
Ви пемате рада! Ви имате рада, али вам је друбчији. Ви беспосличите, ВИ обмањујете, ви отимате : то је ваш рад.
Причате ми о раду, а не дате ми да радим! Тешко вама ако не нађем рада међ вама! Терајте ме на рад радом; јер ћу ја прогљедати, јер Ћу доћи у ваш списак.
5. Ја тражим знаља, % ви ми не дате !
Ја вас питам, а ви ћутите; ја вас опет питам, а ви ме ућуткујете; ја вас и по трећи пут литам, а ви ме бијете. Ја сам крај воде; ја вас питам за што вода не стоји, а ви ми причате о мајмуну; ја вас питам за што најмањи камичак тоне, а читава клада не, ви ми причате о Мојсију; ја вас питам откуд ове воде, а ви ми причате о бундеви. Ја сам у кухињи; ја вас питам о пари и о кретању заклопца, 4 ви ми причате о сунђеру. Ја саму шуми, а ви ми причате о школи, ја вам у школи, а ви ми причате о шуми!
Мени се иде једним путем, а ви водите другим. Ви ме не познајете.
ме
ж
Ето такав сам ја, ето такви сте ви!
Упознајте ме, изучите моје путове, настављајте моја дела, моје тежње, моја осећања, моје мисли, па да не буле провале међ нама. Заричем вам се да ћу све одбацити што не нађем међ вами и у вами! Можете ми дати што хоћете, али — ако свега тога сами немате — од свега тога не ћете ништа наћи у мени, кад се навовем човеком. Ако ми дате све што је зло, но ако ви будете имали све што је добро, ја ћу пригрлити ваше, јер, као човек, нећу да се равликујем од људи. Ако ми дате еве што је- добро, а ви. будете имали све што је зло, ја ћу пригрлити ваше, јер, као човек, нећу да се разликујем од људи. Ако ми дате све што је зло, пи ако и ви сами будете имали све то, онда ћемо се слагати у — крвавој борби. Но ако ми дате све што је добро, и ако ви будете имали све то, онда ћемо се спојити вечитом љубављу, онда, ћемо видити истинског Бога међ вама, Бога, који је данас само реч! 7
92. Марта 1896 год. Београд.
5:
УЧИТЕЉСКА ПОКОЉА МО УЧИТЕЉИ
Прошле школске године био је одређен г. Светислав Вуловић професор велике школе, да присуствује учитељском испиту и годишњим испитима у нишкој учитељској школи. Он је о то-
|
ме поднео господину министру и свој извештај, који је у „Мросветном Гласнику“ ХХТ. и ХХМ. свесци година УК оштампан. Држим, да овај г. Вуловићев извештај не треба оставити без _