Учитељ

70

вољне са мном и често ми пребациваху да, ћу бити у скоро кажњен. Но ја сам се предао судбини, а суровости које сам претрпио потресаху цело моје биће не дајући ми снаге да се одупрем.

— Џризнајемо, Силвене — прекиде га учитељ — да ако су поступали према теби друкчије но према осталима, да је то било услед твојих погрешака,

— Не велим да није тако — одговори овај узбуђено — али ствар је у томе, да је моја судбина сваким даном била све тежа и тежа. Једног дана кад сам био нерасположенији но обично, мој наредник пребаци ми оштро немарљивост; ја му одтоворих грубо и за то бех стављен у притвор. То беше прва порција оног тужног путовања, које меје довело довде.

Оног дана кад сам изишао из затвора мој капетан изиђе преда ме и рече ми: Младићу, ја мотрим пажљиво на вас и нашао сам да ваше владање и ваш начин вршења, службе дају многе наде, не 06вирући се на многобројне опомене о којима ви нисте водили рачуна. Ви сте се јако огрешили о дисцицлину, јер сте увредили вашег старешину : ви сте испаштали ту погрешку, и ја се надам да ће вам ова лекција бити од користи. Ја сам рад да _ са мојим војницима поступам праведно и благо, јер ја сам убеђен да сваки човек, који се поштује, радије врши своју дужност но кад се казнама застрашава. Може бити да ви држите да је војнички живот врло суров, али не треба никако да губите из вида, да сте ви дошли под заставе да се припремате за рат. Ништа на свету није несносније од рата, повероваћете моме искуству: одмор, здравље, живот људски — све зависи од случаја. Потребно је да се за то припремите како би имали срца, у вашем великом задатку.

~ Ах! мој капетане, повиках ја, ја сам донста био крив, али верујте да ћу бити у стању да отправљам моју дужност.

— Не знам — одговори он оштро. Ако ви ни сте у стању да за неколико месеца вашу угодност и вашу слободу, жртвујете

ја се не могу надати да ћете ви моћи без устезања подлећи напорима, који су без тога тешки: војник мора бити припреман да путује не гледајући на умор, на ладноћу, ва, жегу, на кишу, и да сачува потпуну ладнокрвност у звиждавини танади и граната. Добра воља, која се само речима исказује, нагло ишчезава испред опасности. Ако сте ви храбар човек, то се покажите овом приликом. Пошто сам се удалио од капетана #и3гледало ми је да ћу од сада радати боље: решљивост је одржала победу пада мном, мени се омили вежбање ; стража — кулук — не беше ми више одвратна, осетио сам вољу за то. Моји другови радовали су се овој промени, која ах ! трајаше врло мало: нова немарност, нова одупирања навукоше ми још теже казне.

" Умеша се и пуковник; потражио је извешћа о моме владању од времена мога доласка у војску. Једног јутра позва ме ва рапорт и изгрди ме пред официрима и под официрима моје чете: „Ви сте ми обележени — рече он — као човек који даје врло рђав пример војсци. Мени је тешко да видим човека, па ма ко то био, само кад је небрежљив и кад заборавља своје дужности. Међу тим ви треба да знате» да све оно што се од вав овде захтева није и8 ничијег ината и да стеви одређени само на корист службе и на вршење војничких правила. Ако би секоме прохтело да ради друкчије, ја ћу бити први који ћу то сматрати за злоупотребу власти. Ова правила, на која се ви не можете решити да им се потчините, нису поникла из неког ћефа; она су плод искуства оних људи, који су познавали све прилике војничког живота и који су имали на срцу да пе одређују ништа што би се косило са достојанством и савешћу. Кад се будете повратили у грађански живот ви ћете у брзо видети, да ће ваш понос много више претрпети од ћуди оних, који вам дају рада, но што је претрџео у војсци ; кад би имали да бирате што између војене потчињености и вашег заната, ви бисте може бити жалили заштиту коју вам осигураваху наша правила.“