Учитељ

ПО А Пит ар УТ

на срезове; да ту има још окружни суд, варошки суд и трговачки суд; јасно да покаже разлику између свих свих власти. Даље, да каже да ту има пристаниште за лађе, главна жељезничка станица, многе касарне, конзисторија, — да ту седи митрополит Орбије, да су ту највећи судови — апелација и касација.

Мислим да је требало мало више рећи о боју на Варварину и о Кочиној крајини. Уз опис боја на Љубићу требало је испричати како је погинуо Ћаја лаша па Љубићу. Кад је казао да се у окр. ужичком прави катран, требало је показати и начим како се катран прави. Нема нигде ништа казато за варошицу Александровац (стари Кожетин). Код описа Кучајне требало је баш изрично казати шта се ту вади, а не казати „вади се рулокопња у „велико“, јер реч „рулокопња“ показује име радње, п таква она се не може вадити. Код описа Великог Градишта треба, казати да је то врло важно извозно трговачко место, да има пристаниште за лађе и царинарницу. За Миленка Стојковића и Петра Доброњца требало је опширније и јасније казати узрок њиховог протеривања, из Србије. Није казлно да се у Параћину тку ћебад и огртачи (шалови). О боју на Иванковцу мало је казано, па баш да је саставио и оно, што је о том боју казано код Миленка Стојковића. У Мајданпеку каже да има засебну управу као у Београду, а међу тим није казао да има у Београду нарочита управа. Осим овога, ту је требало изрично казати које се руде ту ваде. Није казао да у долини Тимока (у округу књажевачком) има много ораха: и да се у окр. књажевачком тке нека врста шајка. Па требало је казати и то, да су алексиначки, књажевачки и црноречка окр. 1 рата пљачкани од Турака. О бојевима на Делиграду са свим

је мало казано. Није писац казао — вигурно за то, што нема нигде написано а.

он сам не зна — да онај обичај „краљиде“ (у окр. књажевачком) има и у окр. пиротском, кад већ оће и о обичајима да пише у земљопису. Добро би било да је

у овругу књажевачком и у новоослобођеним крајевима причао повише о бачијању, као важном и особитом начину држања и мужења стоке.

Није казано да у Нишу има казнени завод, конзисторија, да ту седи владика. Није казао да је Лесковац врло велика варошица, и да је у њој много развијен ужарски занат, одакле се конопци на, далеко и изван Србије износе, Исто тако требало је казати да у Власотивцима и његовој околини израђују резањем дрвета врло добре дрворезне ствари. Мислим да је излишан и онај онако опширан опис висова Горице и Виника (више Ниша).

Нигде није казао да ди је који округ више раван или брдовит, да ли су планине у ком округу више покривеџе шумом или су више голе. Врло велика је погрешка што нигде ни у чему нема упоређења, јер је то најјаче помоћно срество за изучавање предмета, који се не могу очигледно посматрати. Мислим да јеи то велика погрешка, што рад ни једног заслужног човека ни у ком случају није стављен деци за углед. Држим да је Излишно помињати код сваке реке, да се гази и да није пловна ; то све може се у кратко казати у општем прегледу, 7. Ј. кад се буде говорило о Србијн као држави. Тако исто мислим и за обичаје и одело, ма да строго узевши ово и не долази у земљопис. Трпање овога у земљопис наводи ме да мислим да је писац хтео да ова књига буде нека, „Кнежевина Србија“ у минијатури; а из овог опет излази ми друго мишљење, да је писац хтео да ово не буде баш само учебник, него и књига, за мало ширу публику.

На 258 стр. није добро одређен круг власти конристорије. Није добро казати: „Србија је подељена на пет епархија“, јер се не дели Србија, нето црквена управа у Србији. Осим тога ту није казано да и попови могу служити у манастиру.

Свега овога држим треба да има у овој књизи.

4, Нејасности. У овој књизи нема тако много, а важност јасности и тешкоћа да

сира о 5