Учитељ

се она добије већ позната је скоро сваком школском раднику. Овде има само појединих речи и реченица које су за децу неразумљиве. Тако н.пр. сува граница и водена граница, највеће власти, царинара, производи и т. д. „Нека слова која немају гласа“ (стр. 116). Ово је погрешно и нејасно, јер слова су само знаци којима се бележе. гласови, и као знаци не могу ни имати гласа.

Овде је требало казати још и то, ла је

Вув Караџић — кад је почео да пише књиге народним језиком, да би га народ могао разумети — приметио, да се у го-

вору чују неки гласовмч, за које онда није имало у оним словима знака, а ти гласови јесуђ,ћ,ј,л њи љ; и да их је он додао ондашњој азбуци коју је он поправио. ;

Међу нејасне речи и реченице спадају и ове: „Полу месец задоби победу нал крстом и слободом златном“. Не сматрам ни мало за какву вештину да се деци казује нешто у алегорији и појетски. Свечар му прихвати бога; (као да је то каква ствар) стег, позиције. „По саставу планине су у Србији: кречне и кристалне. По постанку: једне су постале помоћу ватре — плутонске, а друге помоћу воде — нептунске“ (стр. 241). И кал би умео

сваки наставник да ово објасни, опет би требао и писац то да учини, а пошто то не зна сваки учинити то је он требао то учинити тим пре. У осталом излишпо је то било говорити деци у основној школи. Н. пр. за децу су ово баш подпуно само шупље фразе (кад се необјасне): Сви су Срби пред законом равни. Дом Србинов неповредан. Од дужности нико није старији и њој треба да се покорава сваки.

Ово су по најважније нејасности. У опште узев књига је написана лаким и разумљивим стилом,

Што се тиче граматичке стране ове књиге, она је у опште узев добра: има неких погрешака само у акцептуацији, а и терманизма. Н пр. у књизи је написано Морава (2 п. мн.) а треба Морава; планина место планина; планинска била (1 п. мн.) место била. Без да .. .. пред што ће. Коректура и интерпукција добре су.

Сад ћу из свега овога да кажем свој суд о књизи. Узевши у обзир добре и рђаве стране ове књиге, може се слободно рећи, да је ова књига добра. Ђаци у изучавању земљописа могу се с коришћу с њом послужити.

ф. |. Којић,

УЧИТЕЉ

ПН ______-----=

БЕЛЕ ш ве

„Нов проналазак. Учитељ, Швалб у Обер-Рокитају (округ лајпски) изумео је по школу нешто врло важно. Кров више година бавио се идејом, како би се могле гљиве тако препарирати, да остану као оне у природи; да им остане облик и боја кроз године једна и иста.И збиља је у томе успео. Већу збирку изложио је год. 1882 у Трсту, те је награђен златном и сребрном колајном. Једну збирку изложло је год. 1888 на хигијенској изложби у Берлину и ту је добио сребрну колајну. Шрву збирку набавио је

Драгутин |

ц. кр. аустријско мипистарство просвете, а ону другу управа новоустановљеног музеја у Берлину. — Гљиве остану лепе кроз више година, особито, ако се сместе на суво место, те их учитељ при предавању са великом користи употребити може. Та како и неби, кад су кроз више година такове, као ла си их сада узабрао у шуми. — “ „Лец је то проналазак,“ говорили су немачки педагошки листови „али се о томе не пише много, јер је то изумео народни учитељ; а да је тако што изумео ко други, то би се одмах метнуло на велико звоно.“