Учитељ

88

ва средње школе. Просветни Савет преда дело рсферентима. Референти, на. пример, поднесу реферат и кажу, да је дело написано на погрешној основи; да је претрпано разним некорисним цитатима и закључцима; да је стил тежак и ва школску књигу неподесан ; једном речи да дело из основа не ваља за намењену цељ, и да га треба са свим одбацити. Узмите још да је писац непознат и да Савет не мора због тога да се брине о томе, да ли ће се замерити писцу (што не сме бити ни у ком случају); па онда замислите како би било да Савет сад реши: да се дело поправи по примедбама референата, и ако референти кажу да делоиз основа не ваља и да га треба са свим одбацити, Јелте да не би било лепо“ Но ово је само замишљен пример. Лешипе би било, кад бисмо узели истинске примере из радње Просветног Савета као на пример: како је примљено дело о „Овинчету,“ а одбачено дело о „Гајењу мале деце,“ па и ако је референт кавао да га треба, поред неких мана, примити. Или како је решено шштање о „Буквару“ и т. д. Но ми нисмо ради да улавимо у ствари свршене, и да њима моримо наше читаоце, који су могли читати радњу саветску из „Просветног Гласника“, и отуда закључити, шта је добро, шта није, па и ако им није познат ток усмене саветске дебате, као што је то случај код нас. Боље је да ми рекнемо коју реч о ономе, што треба, од сада да буде.

Сад је време да се изаберу и поставе у Главни Просветни Савет нови чланови. Има чланова саветских, који у Савет улазе по- положају. Ту нема избора. Али то су свега двојица, тро-

" јица људи, а остали се бирају. Избор

припада г. Министру просвете, коме Савет и даје мишљење о појединим просветним патањима. Читаоци су већ видели од питања, која, решава Просветни Савет. Због важности тих питања, ми бисмо желели, да у Савест буду изабрате личности, које ће свакад поклонити довољно пажње сваком питању, које дође на дневни ред. На првом месту сваки члан Савета, кад му се већ поверава да решава онако важна питања, треба даје скроз и скроз жарактеран човек. На другом месту сваки члан треба да познаје бар у главноме какав је у обравованом свету сувремени правац и напредак оне врсте књижевности са. којом се он овде бави. (Јер знате, члановима, Савета најчешће се дају књиге на реФеровање). На трећем месту сваки члан, кад год пође у саветску седницу треба да отресе са себе сву партијску и личну мржњу, (или расположење) па ма је према коме имао. Ово последње треба да буде нарочито онда, кад се прегледају књижевна дела појединих писаца, а и у свима другим елучајевима.

Нисмо ради да сада износимо и побуде, које су нас навеле на ове мисли. Али да разлога да ове мисли ивнесемо о томе, надамо се, неће нико посумњати, ко је пратио саветску радњу до сада. Савет је добра, потребна и корисна установа за просветни напредак у нашој земљи али само донде, докле буде стојао на вих смни свога великога задатка.

колике су важности

смо ми имали великих

> 5

ж

Наши читаоци сад још боље виде, од каквог су великог значаја избори о |: 5'