Учитељ

108

половине ви петине. — Па онда, како се могу назвати ових шест парчади, кажи ти! .. ти! Та се парчад 306) шостине. Колико има овде шестина, извброј ти! .. ти!, Ту има шест шестина. Од чега су постале ове шестине». Колико смо целина исеклиг Може ли која целина да има 7, 10 иди 5 шестинарг — Сад кажи, колико шестина има свака целинар Свака целина има шест шестина.

Рад са шестинама. Колико има шестина у мојој руциР — Две. Колико сам још узео 2 Колико имам садр Шта сам урадио са овом целином Како се зову ови деловир — Шестине. Колико је изашло шестина из ове целинер Колико ће бити сад шестина, (из ове две целине)р Да ли су једнаке шестине из обе целине. — Јед наке су. А зашто — Фато, што су и целине биле једнаке. “) Колико има шестина, у 3 целинерг — Како си прорачунаор А колико ће бити шестина у 4, 5, 7, 10,15 и т. д. шестинар Како си прорачунао .. Шта сам урадио са овом целином 2 Поделили сте на половине. Шта сам урадио са овом половином, а са овом другомр Поделили сте једну на три парчета и другу на три. Џа колико имамо сад парчади свегар — Шест — Како се зову овапарчадг — Шестине. Колико је изашло шестина из једне, а колико из друге половине, кажи ти!. шестина у 29, 8, 4. 2. 9, 10 и. целина 2 Како си прорачунао 2

Колико има овде шестина 2 (44). Колико сам пута узео по 5 шестинарг Колико је још остало, прорачуни ти Ђ. Је ли добро прорачунао, ти !

Поређење. Шта. имамо овде Шест целина (табака, један поред другог). Шта сам урадио е првим. другим ..... шестим Први смо расекли на половине, други, трећи . .. шести, на трећине .. петине и шестине. Који су делови већи а, који мањир ти!. .ти!.. — Највеће су

2) За целине се могу узети различите ствари, које се могу лако делити и које неће децу расејавати, н. пр. не треба донети: хлеб, лубеницу, шећери т. д.

. ти! А колико ће бити.

половипе, а најмање шестине. — Колико се шестина налазе у једној половини, а у 2 половинер Које је веће 2 шестине или 1 трећина, изађи ти Б. и видир Једнаке су. Опда колико се шестина палазе у 2, 8,4, 5, 7, 9, и т. д.трећинар — Како си прорачунао 2 Шта је веће: 1 шестина или 1 петина; 2 шест. или 1 петина; 8 шестине или 2 петине; 4 шестине или 8 петине; 5 шестина или 5 петина; изађи И. те измери! Колико шестина треба па да се направи једна целина р Кад би ми имали 12 шестина колико би се од тога направило целинар А кад би имади, 7, 10, 11, 12, 15, 27, 85 и т. д. шестина, колико би било пуних цедина и колико бипретекло још шестина2 Како би прорачунаор Дакле колико се налази шестина у 2, 8, +, 5, 7, 12 15 и т. д. целина. Оваквих задатака може бити још и више, а што више то боље.

2. Седмине. Шта сам урадио са овом целином > — Исекли сте је. Па колико парчади 2 Изброј ти! — На седам. Је су ли сва једнака (Јесу). Па је ли ово парче целина 2 — Није. А јели половина .... шестина 2 Није. Па који је ово део од целинер Дакле. како се зове ово парче»р Зове се седмина. А сва ова парчаде — И она се зову седмине. Па колико имамо седмина, изброј, . ти! Колико је овде седмина 2 (2, 4, 5, 6 седмина). Колико сам исекао сад целинаг — Исекли смо 1 цел. И колико је изашло седминар Дакле, колико има седмина у свакој целини, кажи тив Да ли је таког Ево да исечемо и ову целину, па ево и ову. Колико је изашло седмина из свакер — Свака целина има седам седмина. А шта се зову седминер СОвдминесе зову сови делови, који су постали год целина. Колико смо исекли целина 2 (3) Изброј Г. колико има седмина у све три целинер — У првој има 7 седмина у другој “ то је 14 седмина, и 1 трећој 7, то је свега 21 седмина. Колико ће бити седмина, 4, 5, 6,7,8, 9,10, 18 и т. д. целина. Колико има овде половина 2 Колико сам узео 7 Колико је још остало 2 Кад узмем још толико колико ће