Учитељ

__109

онда остати Како си прорачунаор Овде има 14 седмина, а на овој другој гомили има 8 пут по толико, прорачуни колико има на другој, а колико има на обе, кодико би нам још требало до 60 седмина. Подели 5, 9, 15, 20 50 ит. д. седмина, на 2,4, 6, 7, Зи т. д другова, колико ће сваки добитир Колико се седмина налази у 1 целини. А колико се опет целина налазву. 68, 10, 15,20 и т. д. седмина. Како ћеш то прорачунатир Могу доћи још

неколико задатака простих и комбинованих и на послетку поређење са познатим деловима.

8. Осмине. Шта сам урадио са овом целином> Поделили сте је на половине. А саде — Сад смо је поделили на четвртине, сваку смо половину расекли на двоје.

ти

Шта сам урадио са четвртинамар — Сваку смо расекли (поделили) на двоје. Па колико смо добили делова од ове целине, изброј А 2 Како се могу назвати ови делови, код којих је целина подељена на осам једнаких делова, кажи ти Тир. Ти се делови 306џ осмине. А зашто се зову осминер — Зато, што је целина подељена на 8 једнаких делова. Па како се зове ово једно парче — То се зове једна осминар А ова 2,8, 4, 5, 6,7,8 парчади 2 — Зову се: две осмине, 8, 4, 5, 6, 7, и 8 осмина. Дакле, колико је осмина изашло из ове 1 целине, а колико би изашло осмина, из ове друге, треће, четврте, и т. д. осминер — Из сваке ће изаћи по

8 осмина. (СВРШИЋЕ СЕ).

ВЕ ЛА Е Шећ Е

Ревизија. Због ратних прилика у којима је наша отаџбина била, није могуће ове године да школе обиђу ревизори, јер сеу _ свима школама није редовно радило. С _ тога је г. Министар решио, и скоро ће следовати распис у овом смислу : Ревизори ове године неће походити школе у Србији, а прошло-тодишња оцена учитеља важиће за ову школску годину, само онима, који добијају периоду. Потпуност расписа, није нам могуће овом приликом саопштити, пошто је распис изашао баш у време када се наш лист свршавао у штампарији. Другом приликом можемо се вратити на распис.

Ово је у главноме казато у распису Г. Министра односно овогодишње ревизије у

основној школи, и сматрамо за дужност да ово јавимо.

„Прашко педагошко друштво. У чешкој су се учитељска друштва развила боље него ли у којој другој државици монархије аустријске. А да живе бујним животом, а не животаре, доказују нам и чешки школеки листови, многобројни извештаји о састанцима и о расправама које су расправљане. Па и огет основано је у Прагу

ново педагошко друштво, где их и онако већ више има. А то има свога узрова. Борбом политичких странака, а гдешто и ради особитости дођоше нека. друштва у опречки положај, а тим је настало и трвење, које је сметало правоме напретку. (Да се томе донекле стане на пут и да прилика свима, странкама, да све пруже руке корисноме раду, створено би прошле године друштво под именом: Педагошко друштво за Прави околину“ Ми само можемо сада, и ако доцне, честитати прашком учитељству на племенитој мисли, да је баш њему намењено да мири све за вађене странке и да позове да у корист школе пораде слошки све партије, и сви заједно с државним властима, јер свим шаљу децу у ту зграду. И ми треба да сљедујемо оваким племенитим мислима, пак ћемо за нашу школу и државу урадити, ако не више и боље а оно онолико и онако, колико су и како су урадили чешки учитељи. Они у најразличнијим елементима политичким и етнографским енер· гично раде за свој језик и народност. С том заузимљивошћу и с тим појимањем своје народности и језика победише те