Учитељ

101

лашше, а може, бога ми, бити и мало теже. Узмимо само овај пример:

Пре се учило на памет из оног старог земљописа за осн. школе, кога често 30вемо „регистар имена“. Сад је г. Карић написао нов земљопис за ПТ. (а написао је и за ТУ. раз.) Овај нови земљопис млого је већи од старог, ситнијег је слога и тежег стила. То је Факат. И коме се он даје у рукер — Даје се деци, која су из П. раз. прешла у ЈП. и која тек умеју да читају полако своју читанчицу. Та деца треба сад да уче из овог земљописа и она ће учити. Какор — Како где. Биће учитеља, који ће у школи предавати о сваком округу и учити децу из својих уста, па ће деца цосле само мало читати то исто и у штампаном земљопису. Али биће их још више, који неће тако радити, него ће само у кратко објаснити неке ствари (или баш и без тога), па онда задати деци да науче одавде довде. Деца, ће после учити то и учитељ ће идућег часа цитати. Тако ће бити на млого места, то је сигурно.

Па је ли.се избегло оно старо зло; је су ли деца заштићена од старог бубања2 Ми мислимо да нису. Бубања ће опет бити по новом земљопису као и по старом; по Христовим причама, као и по старој Истор. цркве и Катихизису; по новим Граматикама и Граматичицама као и по старој Граматици. Поред све добре воље то се не може избећи. Оне могу бити и боље но што су, па се опет не може избећи, јер су такве наше прилике. Или, ако се где год и избегне механизам, избећи ће се тамо, где буде бољих учитеља, који ће чувати децу од оног штетног учења. Књиге су створене за механично учење и неће их сачувати, ако их учитељ не сачува. А оће ди их учитељи свуда сачувати 2 — И то неће. Негде неће зато, што је учитељу лакше да задаје и пропитује, него да сам предаје и ваздан објашњава. Негде опет неће зато, што учитељ не мо-

" И још више, јер је овај нови земљопис млого

већи и још теже, јер је врло ситним словима штампан.

же да стигне све да предаје и да објашњава. Дакле, биће учитеља, који су лењи и зато ће утрапити реци књигу у руке, да само из ње уче; а биће их, који су оптерећени великим бројем ученика, многим разредима и т. д. и који су, поред све добре воље да друкче раде, принуђени да пусте децу сама да уче из књиге. И ових последњих је највише.

Добро спремни учитељи, који оће савесно да раде, могу избећи механичко учење и поред најгорих књига, као што га неспремни не могу избећи ни поред најбољих књига. Али и спремни и савесни учитељи не могу увек избећи механизам. Могу га избећи онда, кад имају само један разред и умерен број ученика. Али кад они, поред овако великог програма, имају по 8—4 разреда, продужну школу и поврх тога кад имају да се боре са, три ста које каквих других неприлика, онда је јасно да и најспремнији и најсавеснији често морају пустити мало механизма у своју школу, Они немају довољно времена, да спреме предавања за сваки час и сваки разред, а од њих се тражи да постигну оно, што је у програму. У оваким неприликама учитељ мора терати децу да сама уче из својих књига и онда је механизам неизбежан. Па кад је тако код спремних учитеља, шта онда остаје за неспремније, којих је данас више но првих Р

Све то кад се сумира, излази да сеу данашњим приликама не може механизам избити из основне школе и да се оваким књигама, као што се већ издају, иде истом стазом, којом се и пре ишло. С тога смо ми противни оваквим књигама. Ма, дакле, мислимо, да оне нису удешене тако, како би могле подмирити потребе данашње наше основне школе. И, чини нам се, да су овде потребе наше друкчије схваћене, но што су у самој ствари. Какве су пак наше потребе видеће се из овога, што иде.

Учитеља код нас има у главноме од три врсте: Једни су довољно спремни за свој посао, нису оптерећени са више раз-