Учитељ

реда и великим бројем ученика, и они могу радити у школи без ручних књига. Други су опет тако исто добре спреме, али су оптерећени са 9 или 4 разреда, или великим бројем ученика, па им је немогуће да све постигну по овако великом програму. Трећи су и слабе спреме и оптерећени разредима и великим бројем ученика, па се не знају наћи у том лому без ручних књига, Учитеља друге врсте има више него прве,а треће врсте има их више него и прве и друге.

Такво је учитељство код нас. Из овога се може видети какве су потребе наше основне школе — може се видети да су ручне књиге потребне већини учитеља. Али те ручне књите не мислимо да буду као ове данашње. Ми о томе мислимо овако : |

Књиге за нашу основну школу могу се писати и удешавати у главноме на ова 4 начина :

1. Да буду из сваког предмета, израђене само ручне књиге за ученике сваког разреда. У њима би се изложио прописани материјал што краће, простије и разумљивије. Те би књиге служиле ученицима за учење.

д. Да буду израђене књиге из сваког предмета тако, како би могле послужити а за ручну књигу учитељу и за ручну књигу ученику. Овако удешене књиге биле би мало веће од првих. Из њих би учитељи узимали материјал за предавање, а после предавања упућивали би децу да о томе читају у оној истој књизи из које су н они њих учили.

8. Да се трво израде ручне књиге за учитеље из сваког предмета; а после да се тако исто из сваког предмета израде ручне књиге за ученике. У ручним књигама за учитеље био би сав материјал уређен и удешен тако, да га учитељ може одмах употребити за предавање. То би била управо израђена готова предавања. Ручне књиге за ученике биле би улешене према ручним књигама за учитеље. У њима би било све краће и простије изложе-

102

| |

но Оне би биле само кратки изводи из ручних књига за учитеље.

4. Да се израде само ручне књиге за учитеље, као што горе рекосмо, а ученаци да немају никаквих ручних књига сем читанке. Читанке те не мислимо да буду као данашње, негб много веће и разноврсније садржине. У њима би сем остадога било по нешто и из сваког предмета, који се у том разреду учи. Ученици онда не би ништа учили из књиге, него из учитељевих уста и то би тек било право учење. Теже ствари, које се теже памте или лакше заборављају (Н. пр. имена из земљописа) могли би ученици бележити врло кратко у своје бележнике, а могло би се све то унети и у њихову читанк/.

То су главни начини по којима би се могле удешавати књиге за нашу основну колу.

Сад да видимо какав је који од ових начина и који је вајудеснији за наше прилике.

Кад би се књиге израђивале по првом начину, кота овде пзложисмо, било би поможено ученицима у толико, што би имали одакле да уче. Учитељима, који имају више разреда било би поможено такође, јер би ученица могли учити из књига онда, кад учитељ не може да доспе, да ученицима предаје у онаквој опширности каква, је нужна. Али колико би такве књиге користиле, биле би још више од штете. Нашло би се доста учитеља, који би такве књиге дали деци у руке, задавали би из њих и пропитивали. Стари механизам био би опет у школи. И не би се могао избећи. Рецимо, да би било врло мало учитеља, који би из лењости давали деци да. уче из књига без довољног објашњавања; али колико је њих, који поред овако опшпрног програма имају по 40, 50, 60 и 70 ученига ; колико је њих по селима, који имају по 4 разреда и продужну школу, И који не знају шта ће пре са толико разреда и толиком децомр Они су оптерећени са сваке стране; они немају довољно времена да траже материјал за предавање по разним књигама, да га уређују