Учитељ

116

ковеченом начину живота; ма и најмања промена у покретима, стеченим вековним радом за одржање свог живота повлачи ва собом необичну натегнутост у гипкости тела, а тиме више духовно напрезање, које производи у тим људима

са евим дрвтаво, па чак и болесно стање.

Сад да се запитамо: каква ће бити производност оне земље, чији се већи део становника налази у таквом или њему сличном стању “" Никаква. Ту се никада, па ма мако она била обилата природним производним силама, не може огледати благостање, већ ће непрестано чланови трпети нужду у свачему. Јер се благостање једне земље (државе) — што ми морамо потпомагати свима мерама и установама — условљава готово искључно, ако и самом природом није условљено, производношћу рада народа , које опет зависи од духовних ш Физичких сила његових. Ако су ове силе здраве и развијају се правилно, то можемо рећи, да је и благостање земље осигурано. Да л је то истина '

Ми смо већ видели да је наше умно развиће производ усвајања спољних упечатака и њиовог сједињавања у преставе, појмове и суђења. По томе, при здравим умним способностима, основ, садржина и обим нашег духовног развића зависи са свим од својства спољних упечатака, и од поступног, правилног и свесног усвајања тих упечатака.

Из овог општег закона нашег духовног развитка природно следује: 1, чим

буде довољна количина здравих, верних упечатака, чим се у већој поступности и узрочности они саопштавају човеку, и што их он основније и дубље усваја тим ће и његова умна делателност бити опширнија и јача, а и сам организам његов постаје способнији за отправљање ове делателности; 2, оскудица, једноликост и непоступност спољних упечатака, па још и површно усвајање истих — у човеку не покрећу нити развијају духовне моћи његове, него још слабе, изнуравају и само тело, и, као што смо видели, постају све више и више не-

_ способним за покретање духовне дела-

телности; 8, ми не можемо имати никаквих престава о оним предметима, или у опште о томе, што ми нигда нисмо ни видели, ни чули, ни осетили ит.д. од чега, дакле, нисмо добили никаквих упечатака кроз и једно од наших чула..... Људи, који се налазе у горе-описаном стању, не само да добијају жалосне и једнолике упечатке, без икаквог реда, и, тако рећи, само од спољашњости прбдмбта и њихових радњи, но осим тога,

они немају никаквог појма о апстракт-

ним предметима. Овим људима никада се нико није потрудио да да ма и најслабији појам о човеку и природи, о дужностима, и правима човековим, о друштву ит.д. С тога они о свему овоме немају никаквих престава, никаквих јасних појмова, а ако и имају, то су најограниченији и најглупљи, пуни сујевјерја и глупих предрасуда.

ава

»