Учитељ

СРПСКА ИСТОРИЈА У СРПСКОЈ ШКОЛИ

иу

У основним школама и данас деца уче историју свога народа из књижице, из које смо пре двадесет и више година и ми учили. По средњим школама и данас деца уче историју свога народа из књиге за коју не знамо кад је први пут штампана, али знамо да смо из ње и ми учили пре двадесет и више година. И по стручним школама, нема друге, и за Велику Школу немамо веће и опширније Историје у једној целини, већ само у чланцима и пабирцима.

Па јесу ли ове књижице добре '

Сви ми врло добро знамо, и већ је ошште мишљење, да ове књижице не ваљају, не ваљају ни по садржини ни по облику који је потребан за децу. То је опште мишљење и довело врховну просветну управу на мисао, да вапита Просветни Савет о томе: могу ли и даље остати те књиге у школи или не '

Услед одговора Просветног Савета на ово, министарство је расписало стечај за другу, нову Историју српску за основне школе. На тај стечај јавили су се тројица. Карактеристично је већ то, да се јављају само тројица. Зашто то ' Или ова земља нема умних радника, или је нешто друго узрок томе“ Шта је узрок тој одиста жалосној појави '

Да видимо каке су Историје оне тројице што су се јавили на расписани стечај. Референти су у све три изнашли сила божа погрешака и предложили су да се све три одбију. И Просветни Савет је све три одбио. И

крајње решење министрово дабогме да не може гласити друкчије.

Дакле, све се три одбијају и опет остаје стара као најбоља.

Па шта ће то рећи“ Је ли она истина најбоља“ Јесу ли истина све три ове поднесене горе од ње:

Не смемо накако узети да су оне, код оволикога напретка нашега у пеДагогјеком погледу, барем са стране облика и израде, горе од старе. Па то канда и референти не поричу.

Остаје дакле садржина, да је она тора, да су све три ове поднесене по самој својој материји горе од старе. И кад се погледну примедбе референатске, то и излази. Али преварио би се ко би то тако буквално разумео. Ко познаје стару Историју и оне силне погрешке и нетачности исторћске, он никако не може узети да су ове поднесене, нове, горе, и да у њима може бити више нетачности но у старој. И ту бисмо смели тврдити, да су оне барем два три на сто боље од старе, са мање погрешака. То се истина, из примедаба референатски не може видети, јер г.т. референти нису ни упоређивали ове нове са старом. Али то ће сваки видети, ко год зна стару или упореди примедбе г.г. референата с њом.

Нису дакле горе све три поднесене од старе ни по садржини а камо ли по изради и облику. Па зашто су онда одбијене ' Откуд тако млого погрешака“

Кад размотримо примедбе референатеке ми као целу истину можемо ка-

зати: отуда, што ми и немамо Исто-