Учитељ

166 __

чији од нас. И у развићу људском и друштвеном видесмо, да је ова заједница духовна расла. На-нослетку цепа се друштво на разне послове, пи заступници или вршиоци њини чине међу собом још тешњу заједницу. Свака врста последника ваља да је међу собом у духовној заједници, те да мења мисли о своме послу и чини да јој је посао бољи, да задатак свој у друштву изврши боље.

А шта да кажем за раднике школске, |

чији је посао тако разностручан , сложен, а тако важан, да га видесмо каотрећу чињеницу среће народње у даљем развитку његовом %" Шта да кажемо ва раднике, који с једне стране имају тако важан, а с друге стране тако сложен, тежак посао ' Пн

Духовна заједница је у њих још нуж" нија. Сваки је, свуда, само донекле научен и спреман за свој посао. Овде још више. Свуд је потребно мењање миелЕ и сазнавање онога што је боље. Овде још више. Свуд је нужна духовна заједница. Овде још више.

Рад ове сложености и тегобе и овај се посао поделио. Поделио се на послове око општега. образовања, око образовања, које треба свакоме, и на послове око образовања стручнога, око спреме, која је нужна само посленицима у појединим гранама, друштвенога. живота.

А ови се последњи опет цепају и на

оне, који су нужни за спрему и за ове послове. Али онај, који хоће да ради

"на бољитку свих, на срећи народној,

он их мора обухватити и знати све. Ето опет нужности шире духовне заједнице.

Школе које у нас раде на ошптем образовању јесу основне и средње. Већ по томе што им је задатак једнак види се нужност заједнице између њих. И одиста, она је у образованих народа јака.

Још је јача , тешња веза или заједница између људи једне струке, једнога посла. Ко хоће да му је посао напредан, да врши што боље и корисније своју дужност, свој задатак у друштву, он мора разбирати зла све новине, за све бољитке свога посла. Неинтересо-

_вање за ово знак је немара и небриге

ва свој посао; неспрему за њега. Докле у земљама мање образованим и не зна школа за школу, учитељ за учитеља, ако их имају, дотле н. пр. у Немачкој, земљи на највишем ступњу у том погледу, има толико силество листова и књига које одржавају духовну заједницу, и нема учитеља који не прима барем један, најближи.

Веће интересовање за посао свој, за струку своју, јесте дакле знак веће 0бразованости; мање интересовање јесте знак веће примитивности.

|. ЈМИОДРАГОВИЋ.

опна сањ-- <=

| ИЗ ОХОЛОКЕ ХИГИЈЕНЕ

У ГЛХАЈ ПТЕОЛЕ А ОРГАН ОЛУХА

| (С руског). >

Обавезна. настава у Француској обратила је пажњу тамошње владе на школску хигијену, и министарство народне просвете

саставидо је специјалну комисију, којој је стављено у дељ: да проучи законе школске хигијене у свој својој целокупности.