Учитељ

Извеетилац ове комисије наштампао је ту недавно веома опширан и врло интересантан чланак у виду реферата о утицају школе на вид ђака, који се уче по школама. Радови комисије и остали су на томе; она је мало обратила пажње на оне школске услове, који штетним пачином утичу и на слух ученика, док радови американских и немачких лекара, који се појаввше у последње време, много, са свим подробно и тачно говоре о овом важном предмету, и, истина, ово питање и заслужује веће пажње, него што му је било до сада 0браћано. Д-р ЧКеље у Џаризу, као лекар при пансионатима и заводима за сирочад, имајући посла са великим бројем ђака разних година, правио је многобројна посматрања над развитком слушног органа у узрасту 7—20 год. и изнео је своје радове, којим је допунио рад гореозначене комисије, у друштву опште медецине и професионалне хигијсне (бост666 де Медесте рирћаче еђ фФ Нугјепе ргојезатопеПе).

Озбиљан значај овог предмета доказује он знатним бројем деце, која пате од тврдог чувења, које се развило у школи, и које је врло важна препрека при васпитавању и настављању деце.

Д-р Вајл у Штутгарту штампао је 1881 и 1882 год. резултате испитивања слушног органа на ученицима из двеју школа. Он потврђује, да 30: деце, која посећавају опште школе, постају више или мање тврђег чувења, које штетно утиче на занимање њихово, док код осталих људи овај број једва достиже до 10%.

Већ на конгресу у Филаделфији професор Кларенсблек износећи често дешавајуће се појаве тврдог чувења у школском раду, тражио је, односно деце с таквим недостатком слуха, да се предузму и мере такве, које би им олакшале и занимању у

школи. Тако је недавно и Самуило Скетон у |

Вашингтону наново констатовао овај Факт и сву штету, која произилази од њега. Д-р Жеље посматрао је 1400 случајева тврдог чувења, који су се развили у школи. И оваким стањем ствари у пољу ових ис-

„је орган потресен толико,

167

питивања, можемо слободно извести врло озбиљне закључке и изводе. Он држи, да су цифре д-р Вајла на сваки начин прилично велике, и да број ученика, у којих да им шкоди примању предавања у школи, не превазилази 20—25%љ. — Но и ове цифре, разуме се, морају нам узбудити тугу за дедом, која посећавају школе. Овај лекар и то потврђује, да су готово у све деце оба ува подједнако заражена.

Распростирање звука у сугласних гласова, ишчезава, врло брзо, докле се звук гласника, дуже чује и од усклика и од речи, састављених из више слогова; и звук остаје појамнији само у смеси гласника са сугласницима. Ученик, у кога је слух тврд, илије ту само већ почетак постапка тврдота чувења, већ не може да чује звук сугласних гласова; до слуха његовог већ не долази глас, но неки шум, за кога већ нема силе, да га аналише. И на овај начин, једна су врата, која воде к појимању, од њега затворена. И такви се ученици обично не разликују по слуху ничим од својих осталих другова, ни у игри, ни у друштву. Њихов се слух може само у школи да примети, да је слаб. На сваки начин да учитељи и не могу обратити особиту неку цажњу таким ученицима, који пате специјално од слабости слуха. Већином, такви ученици бивају назаднији, бивају дењи па чак и ћудљиви, с тога ови често и упадају у разне погрешке, које су им својствене.

Д-р Њеље испитивао је орган слуха на три начина:

1). Приношењем звучног тела к челу.

2). Приношењем звучног тела Е једном крају дрвеног штапа, а други крај истог штапа мете се на спољни део ува оног ученика, који се испитује; при оваком раду узима се у обзир, и мери се растојање звучног тела од ува. И

3). Диктовањем на извесном растојању, почевши од 5 метара растојања од учепика, па до оног растојања, на коме већ може ученик да тачно прима све гласове, и да их пише без погрешке.