Учитељ

друге школске потребе, без којих се рад не може отпочети, проћи ће још 5 даџа. Елем овамо, онамо, тек ја ти редовна предавања у школи не могу почети пре првог Септембра. А, као што и сам знаш, има много да се уради, јер не радим само у једном разреду, као учитељи по варошима, но имам да радим у три разреда. А ту се има много посла. Тешко се успех постиже и кад се на време отпочне и кад се непрекидно ради, а некмо ли кад се још доцкан отпочне радити.

Шта знам, (продужује учитељ), може ми доћи за ревизора какав „високоучен“ ч0век, који на основну школу гледи са извесне висине, који није имао прилике ла позна све тешкоће с којима се ми — учитељи боримо, па му и не пада на ум, да их у обзир узме при оцењивању успеха дечијег, већ оцењује „непристрасно“ без икаквих обзира на тешкоће с којима сам се ја борио, и. онда сам ти ја слободно пропао као нико! Такви ревизора неће да чују што се кметовима не хита; што деца немају потребног школског материјала; што родитељи неуредно шаљу своју децу у школу итљд. ит,Дд., већ они ти одма за најмању Фформалност дају јединицу или двојку, па ти иди куд хоћеш. Једном речи они траже од тебе, да си им испунио прописани програм и квалитативно и квантитативно не обзирући се ни на какве сметње и тешкоће, које си ти у своме раду имао!

— Како то неће кметови да пописују децу за школуг Чар је то кметовски посаог упитах учитеља.

— Да богме, да је то кметовски посао. Оно истина и ја тамо присуствујем са попом. И ја управо и пописујем децу, а кметови и одборници казују кога ћу да упишем. Ту ти се они око тога кога ће да упишу у школу, свађају по читав дан.

— Када ћете за идућу школску годину уписивати децу за школу, да дођем, те да и ја при томе присуствујем. Баш ме то одборничко и кметовско гоњкање интересује. — Говорио сам председнику да данас

позове кметове и одборнике, те да упишемо ,

7 А

децу, која су за школу дорасла. Али како ми изгледа, чини ми се, да данас неће ништа од тога бити. Него салетећу председника и говорићу му, да нареди, да то у идућу недељу учинимо, па онда можемо заједно тамо ићи, те да видиш како се то овде врши.

(У идућу недељу одем са учитељем 3аједно у општинску судницу. Гог дана вршио је се попис деце за школу дорасле. Беху се сви потребни за тај посао искупили: председник, чланови, одборници, поп и учитељ. Осим ових беше се искупило још сељака, који нису били никакви часници у општини).

Почињу посао за који су се искупили.

— Председник: Узмидер, учитељу, ову артију и перо, па записуј онога кога ми кажемо. Шта велиш, Миловане, кога ћемо првог 2

— Милован ни цет ни шест него скреса, председнику: Па знаш, председниче, кога ћемо првог, — оног твог дечака, ето тога ћемо. Ја велим, ти си човек имућан, можеш га обути и огенути и све што му треба набавити, па нека. иде. А сад баш и јесте таман за тај посао. Нити је још мади, нити је прерастао, но таман. Треба добро очи да отворимо кога уписујемо. Није вајда уписивати у школу каквог сиромашка, који нити има у шта да се обује и обуче, нити има ко да му купи ђачке потребе без којих ни један ђак не може бити. Такви ђаци неће видети никакве вајде од идења, у школу.

— Председник (као да му ко соли у у очи насу): Зар је мало што ја служим село и ништа код своје куће не радим, него још хоћете да ми и тог јединог дечка, узмете. Он ми једини од помоћи код моје куће и јесте. Знате ли ви, да је он мени све и сва Он ми чува кућу, надгледа стоку и многе друге послове место мене врши. Узмите ми још тог дечка, па сам онда савршено пропао.

— Поп:') Немојте, људи, тако говорити, ако бога знате. Кад тако говорите ви не

1) Добро је што су оваки попови ретки и што их сваком годином све мање има.