Учитељ

помишљате што но веле „ни на бота, Ни.

на душу.“ Ви знате да наш председник није никако вод своје куће, већ обично врши селске и државне послове. Осим тога ви знате, да и он мора живети као штомн ми живимо; мора имати све оно што је човеку за живљење потребно, као н. пр. имања, стоке и т. д. као што и остали људи имају. Питам ја вас: како ће он све имати, кад нема ко о томе да се стара 2 Ово му се једино дете по његовом упуству до сад старало, пазило и надгледало, да се не упропасти оно што је се пре стекло и набавило. А ви сад хоћете да муи ту је-

дину помоћ укинете. Не, то не сме бити. |

Таме би ви учинили велику неправду и огрешили би се. За то оставите председнику тог јединог дечка, нека му колико толико код куће од помоћи буде, те да човек не пропада. А у школу упишите децу оних људи, који имају више деце, а немојте једивчад писати.

— Учитељ: Не чудим се што председник брани, да му се дете упише у школу. али се чудим што га у томе поп онако ватрено потпомаже. Ако није за „љубов“, онда не знам за што. Ти се, попе, рачунаш за образована и учена човека, па за то би

требало, да и ти говориш у прилоги у корист школе, а не да јој одмажеш. Ја мислим, да треба да упишемо председникова сина у школу. Што неки веле да је ивокосан и да нема ко да му ради, то јесте, али му и онај синчић не може млого помоћи и кад не би ишао у школу. Не може ни онолико колико сте ви говорили. За то би најбоље било да председник погоди себи слугу кога може на овакој години лако и јевтино наћи, за своје домаће послове, а дечка да шаље у школу. То би много паметније и корисније било и за председника и за дечка. Сам председник не би требало ни мало и никако да се противи давању детета у школу. Тиме би, поред осталог, дао добар пример другим сељанима, који имају децу за школу дораслу. Иначе може многи да рекне: „па кад председник неда своје дете у школу, што је имућнији, богатији и у свачим бољи од мене; и кад он може да неда своје дете у школу: онда што ја да дајем моје детер!“ А ја мислим и надам се, да председник ни у ком случају није рад, да овако што чује, и да ће зато радо своје дете у школу дати без икаквог присиљавања.

(СВРШИЋЕ СЕ).

ЗАДИСКИЦИ 11 УЧИТЕЉСКЕ ОХКУПШТИНЕ

1. САСТАНАК

држан 83. Августа 188620д. у сали велике зиколв.

У јутру око 10 час. искупише се учитељи и учитељице, у сали велике школе.

На предлог председника главног одбора, Петра Никетића, одоше у саборну цркву. И по повратку отуда Петар Никетић отвара. скупштину, и у дугом говору нацртао је рад и положај учитељског удружења од друге учитељске скупштине до данаб.')

да овим је председник глав. одбора приказао државног комесара г. Божу Маршићанина секретара управе вар. Београда.

1) Види засебан говор у овом броју. Ред.

После овог приступили су избору секре-

- тара привремених. На предлог г. Никетића,

изабрати су Никола Чолаковић и Ђорђе Којић, који ће бележити гласове при бирању председника. да, сам избор предлаже да буде поименичан.

Скупштина усваја и одмах се приступило поименичном бирању преседника скупштине, и са 122 гласа би изабран г. Филип Видаковић, учитељ из Београда. Гласало је 190 учитеља и учитељица.

да тим је председник скупштине кандидирао за потпредседника, г. Јакова Големовића, учитеља, из Ниша, који је акламацијом примљен.