Учитељ

неким мађичким начином да лење и нерадне наставџике провредне! и на основу тога, избадују књиге из школе, чија је потреба доказана историском па и културном нужношћу. То је паивност, јер школи требају само добри и вредни наставници, а они, који нису за то нека потраже оно за шта су. Књиге нити ће кога провреднити, нити пролењити, — то зависи од самих наставника, који осећају или не осећају потребу за рад.

2. Други разлог, који они наводе то 16. што не може бити очигледности, кад се реална настава. веже уз књигу. — Овај разлог доказује, да противници или не схватају питање или га наводе да буде тек који више на реду. Јер, заиста, другаче не могу да га ни разумем, пошто се нигде приврженици учебника нису изразили и против очигледности. То је подметање. На против, они су увек наводили, да учебнику претходи живи говор са самим стварним предметима. Отвар је само у томе, што они после свршене очигледности траже и књигу, а зашто р то сам већ у првом делу свога говора казао. Дакле, и овај разлог отпада. А

3, Трећи њихов разлог отпада из истих узрока из којих и други. Разлика је само та, што се овде види још и то, да они под дететом разуму потпуно развијена 40века , коме приврженици књига не даду да, на основу посматраних Факата, изводи самостално закључке!!! Ово је апсурдум или обмањивање самога себе. Јер дете је дошло у школу да нешто научи, и ви учећи га, развијате у њему самосталност. Према томе оно мора свом: учитељу да верује, па ма којим му путем он саопштавао наукине истине. Ту се не може оставити дечијој самовољи; ту учитељ заједно са дететом изводи закључке. А да ће они то чинити на основу већ проматраних Факата — где буду они могући, јер има случајева где дете мора да верује гтолој речи учитељевој то се само собом разуме. Дакле, и овај разлог отпада.

4. Четврти је разлог тај, што књиге навикавају дете на мехачизам и убијају му

"душевно и физичко здравље. — Овај разлог повлачи за собом многа питања, као: Шта је то механизам 2 Да ди је механизам збиља тако убитачан за дечије здравље дар он нема ни мало места у школи» Да ли само књиге навикавају дете на ме-

| ханизам 2... . Мене би сувише далеко од| вело кад бих на сва ова питања, одговорио,

с тога ћу се задржати само на последњем, које је овде и главно. .

Да одмах одгсворим на то питање: није истина, ла само књиге навикавају на механизам, биће од мене сувише напрасно и дреко. С тога ћу најпре за доказ навести један пример. Близу мене био је један од старијих учитеља, који је, како он вели, радио без књига, Једном позове он мене, пред испит, да му обиђем школу и пропитам ђаке. И ја одмах после прва два питања приметим, да је ту механизам у највећем јеку. Кад ме је упитао за. успех, ја сам му одговорно да има прилично механизма. Ама какав, човече, механизам, откуд је то могуће, кад сам ја све књиге избацио из школег — вели он мени

— ПЏа онда какоси радио упитах га ја.

— Ето како. Испричам ја једну лекцију по 10 пута узастопце, па онда то они (ђаци напишу ; за тим им ја то поправим, и дам им да то поново препишу и науче.

Дакле, ето вам , господо, механизма и без књига. И сад слободније смем да кажем није истина, да само књиге навикавају на механизам. То је ствар самог настав"ника, у колико он појми реалну наставу. Он је душа школи. И смело тврдим, да ће механизма у најгрубљем виду увек бити код невештих и лоших наставника, па избацили ви књиге или не. Напротив, код ваљаних и спремних наставника, који равуму свој посао, механизма ће бити само онољико, у колико је он потребан у школи, а више не, па ма били код њега сви могући учебници. — Дакле, и овај разлог отпада.

( тачци 5-ој нећу ништа ни говорити, јер се она и не дотиче начелно овог питања, него повлачи за собом ново питање: у колико је могуће школовање сиротиње