Учитељ

295

гледна настава. У извођењу појма о при- | девима треба такође да има очигледне

наставе. Н. пр. износи се мастионица и прта какве је боје. Деца одговарају: беле, ако је бела, црне, ако је црна, црвене, плаве, жуте зелене, шарене итд. По величини она је: велика, мала, висока, ниска, широка, уска, дебела, танка, голема итд. По облику она је: четвртаста, округла, обла , дугуљаста итд. По тврдоћи тврда, по градиву је: дрвена, стаклена, земљана, гвоздена, бакарна, бронзана итд. итд, Дакле на основу изнетог предмета дошло се до закључка разних у српскоме језику.

У Науци Хришћанској такође има очигледности. И нехотице учитељи на очи деци хвале овога или онога ђака и упућују остале

да се угледају нањ, а то је већ очигледност. Још већа је очигледност кад добро дете донесе рецимо нову хаљину или пара, те поклони своме сиромашном другу. Учитељу сад остаје да из тога изведе поуку и да упути децу на њу. Иди, видимо Исуса, на крсту, око њега војнике са копљем, нарол који се смеје и који плаче, видимо доле сроднике његове, видимо трнов венац, ексере у телу, зликовце око њега — и зар онда то није у неку руку пренашање у само оно времег Зар то није очигледно престављање 2 Таква је и историја и земљопис. Друге предмете и да не ређамо, јер се у њима без очигледности и не може радити. (СВРШИЋЕ СЕ).

ЗзАПИСКИЦИ 111 УЧИТЕЉСКЕ СКУПШТИНЕ

ту. САСТАНАК

држат 5. Августа 1986. године у Београду у сале велике школе.

ПОЧЕТАК У 9 ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО :

Филип Видаковић.

Председник. На дневном је реду да се прочита записник П састанка.

Секретар Драгутин Тодорић чита.

Председник. Има ли ко шта да примети на овај састанак.

Јован Д. Јовановић. У мом говору тражећи да се гл. одбор и учитељ. скуп. придржавају штатута казао сам место речи по „закону“ по „правилима“ удружења. Тражим да се поправи.

Мижанло Протић, Мој говор није верно представљен. Ја нисам никако казао да наши ђаци не знају ништа, ја сам казао, да наши ђаци пропадају услед претеране очигледности, кад доћу у гимназију.

Димитрије Ј. Путниковић. Мој говор није никако ни заведен. Тамо је представљено као да се ја слажем са Ристом, међу

тим он је био против школских књига а ја сам говорио да су учебници данас потребни и навео сам неке разлоге за то, а ти разлози нигде нису забележени.

Мој говор истина био је врло кратак и није био ораторски али се могло од тога, ма шта уважити и забележити. Или најпосле да није бар овако наопачке престављен. Сем тога имам да приметим у опште на овакво вођење записнива. Тамо се говори престављају све по једном калупу и слабо се пазило шта је главно у ком говору. Говор се може скратити, али не тако, да се не види шта је који наводио за или против учебника.

Петар Никетић. Ја, мислим кад смо узели стенографе, није потребно да секретари бележе. Могу бележити у кратко тек кодико да контролишу стенографе, али записнике да изведу из стенографских бележака, па да се одреди једна седница у којој ће се сви записници прочитати.

Потпредседник. Заиста се из записника, примећује то да они, који су најмање говорили, у записнику су најошширније забедеженн, док на против они који су нај-