Учитељ

386

ПРИПРАВНА ШКОЛА

Сваком је васшиштачу добро познато, да има врдо много средстава, којима, се васпитна цељ постизава и даље: сваком је васпитачу врло добро познато, да су та сретства по важности им врло различита: да има више и мање важних васпитних сретстава. Али да је дечије играње једно од најважнијих васпитних сретстава , да је оно у извесном добу човечијем , његова тела и душе поглавити унапређивач или уназађивач, то као да тек данас код васпитача постаје убеђење.

Човек се у првим годинама свога живота, у детињству своме понајвише игра; цео живот дететов, готово једино се аеледа у игрању. Дете, ако је само здраво, ако је само за живот, непрестано тежи за играњем, непрестано се игра. Ако смо само пазили на живот наше деце, опазили смо, да деца и кад их глад натера да за сто седну, — непрестано мисле о игрању. — Тако је силна тежња за играњем код деце, тако је силни након, играња деце.

Па шта је: дечије играње • —

Живот човечији огледа се у кретању. Кретање обележава. живот : које се тело не креће, нема обележја за живот, или да рекнем не — живи.

Кретања одраслог човека огледају се поглавито у раду; а кретања деце у игрању.

Рад је кретање које налази свога узрока у човечијим потребама. Све што се ради, ради се за то, што се радити из каквих човечијих потреба, мора. Играње је кретање које налази свога уз-

| |

рока у природном нагону, по ком сваки жив створ кретати се мора. —

Играње је оно кретање, које се обавља једино из природног натона кретања, наших створова.

Но још то није све. Човек као што сви знамо има тело и душу. Тело има своје, а душа своје особено кретање. Према томе, човек има телесно или Физичко и душевно или психолошко кретање.

Што сам казао о раду и игри мало час, све то важи и код обојих ових половина човечијих.

По свему дакле: Играње је оно телесно шли душевно кретање, које деца обављају једино из природног нагона, кретања живиг бића.

После овога да видимо шта је 4ељ дечијег играња. -

(вако кретање човечије бива или по природном нагону или по вољи човечијој. Али за то сваким кретањем својим човек тежи да постигне каково 49 бро, да обезбеди себи какво добро. То је крајња цељ свакога кретања.)

Према томе играњем деца добро себи обезбеђују, играњем деца добро постизавају. И тако и јест. У погледу тога ја питам: Уче ли деца своје задаће за што друго, но за то, да избегну казну, или да чине себи какво моментано до-

)) Овесним кретањем, према степену свести, која то кретање покреће, постизавамо добра. Човек постизава 3л0 са недовољне свесности, која проузрокује кретање. Зло нико при довољној свесности чинити неће. И кад човек другоме зло чини, свагда му је пред очима, јаче какво сопствено добро.