Учитељ

404.

треба свагда кад год се нађе за нужно, пропитивање вршити са- карте. Међутим пошто се све из географије не налази на карти, потребно је читати из учебника белешке, које се не могу извести из посматрања на мапи.

бе Дртање. Пошто је цртање основ геометрији, учитељ је приморан да упозна ученике са извесним одредбама. Чим су те одредбе готове, ученици одмах почињу да читају свој рад на табли, а за тим долази поправка под контролом учитељевом. И ако је овде

П

круг читања узан, опет се види да читање заузима своје место и у лакцијама, из цртања.

4" Певање. У лекцијама из певања, мора се при изучавању текста претходно изучити садржина помоћу читања и анализе.

8" На послетку лекције из земљорадње морају се такође изводити из читања тако, да се после учитељевих објашњења текст прочита, а по том научи из дотичног учебника.

«даљине

ПРИПРАВНА ШКОЛА

у.

«За полак сахата може се на хартији наџисати какав закон и извести неко уређење школско, но треба знати, да то ако није промишљено и паметно урађено и изведено, може бити само оков, којим ће може бити за целу четврт века, окована бити слобода духа и спречен народни напредак.»

(СВРШЕТАК).

Пропративши овако све овде изложене положаје наставе, видимо дакле да је оно дужно:

а, у првом периоду детињег живота сасредсредити се на гајењу у вежбању тела и спољашњих чуства.

6, За време целог детињског доба навикавати питомца самосталном раду; јер у свакој доброј школи, већи је део њеног задатка вежбање у самосталном раду, где се ради не само рукама ноим главом, а, то је врло важно, пошто даје школи практични карактер. Не треба да се овде разуме практика онако, како

се често од стране учитеља та реч ра-.

зуме и управо злоупотребљава, а то ће рећи да се она састоји само у усвајању разних техничких способности, или у причању научених на памет што-каквих

Хердер.

ствари. Не, јер право практично учење има преимућно цељ да питомцу даје могућност и способност, како да се он нађе у свима положајима и тешким приликама (материјалним и нематеријалним) које му предстоје у животу, и како сам себи да помогне својим рођеним силама, и сретствима, а то разуме се није могуће без општег развића способности, или као што се каже без формалног образовања. Нема ништа непрактичније од саме голе и чисте практике, тј. практике без теорије.

в, Имајући за основ очигледност (принцип Песталоцијев) ићи увек коректним путем тј. од ствари и представа, прелазити речима и изразима, од појединог општем, од реалног уображеном, од преставе појму; накратко држати се