Учитељ

ЧАРОБНИ ДАМ

Или

мађбијснва очигледност

Многима. ће се учинити ово питање као нешто чудновато и необично. Оно доиста, и не спада међу обична и свакодневна питања, и на први поглед може сваком изгледати чудновато:: од куда се сада у један „пут појављују и овака питања и још у школским стварима. Међу "тим, ово је питање ипак саЗсвим умесно, и смем рећи, сад је постало и"сувремено. да то га ја не само не"рачунам међу чудновате ствари, него имам довољно разлога да га уврстим међу најважнија дневна питања, која се тичу паше школе, Да је доиста тако, остаје ми да Фактима докажем. Али пре него што то учиним, треба ми да кажем једну примедбу, која ће уклонити свако неспоразумљење између мене и читаоца.

На први,мах могло би се помислити, да сам ја до сада непрестано живео међу оним блаженима, који у опште верују у неке натприродне силе-и утваре: у вештице, у крнџолосе, вукодлаке, невидљиве духове, у четврту димензију и разноврсне чаролије и мађије. Тако мишљење било би погрешно. И зато је потребно да још овде изјавим и ставим до знања свима и свакоме, да до данас нисам веровао ни у једну од,ових утвара: ни у виле, ин у вештице, ни у вукодлаке, ни у какве чаролије ни мађије ни у очигледној настави нити у чему другом. Тако је било до сада код мене, и то бих могао при нужди и код суда доказати. Сад је, наравно, код мене друга ствар. Моје пређашње, или боље рећи до садање, мишљење о овим стварима јако је поколебано — ту бруку морам отворено признати — у неколико и промењено. И ја сам већ дошао у искушење, да верујем: да има и вампира и вештица, и свакојаких чаролија и мађија у настави, а нарочито кад се хоће „очи-

непрестано живео у заблуди, да има неких природних закона, по којима се ч0веков дух развија, и мислио сам, да се према њима мора удешавати како очигледност, тако и сав остали вавпитни рад лри образовању човека. Држао сам, да се ти закони не могу никако реметити ни педругојачавати каквим чаролијама и мађијама. То сам рачунао као нешто непоколебљиво, о чему се не сме никад посумњати. Али сад ми се чини, да сам се грдно варао, и ја морам заједно с кнезом Јанком да кажем:

„Чудна врага, видите ли, браћор Хвала Богу, има ли вјештица2г“

Бар тако ме поучи један школски Иизвештај. Прочитавши тај извештај, који се у осталом не разликује мното од свију осталих свота племена — ја сам и нехотице морао посумњати у све Психологије и Педагогије, и запитати се: је ли то био какав чаробан дан, или има неке мађијске очигледности, која је до сада била мени, грешноме учитељу, непозната.

Знам, да ће многи с потемехом запитати: а где то и како то, ти, високоучени учитељу, нађе такав извештај и још школски, који ти даје повода да питаш за неке чаролије и мађије; Ја, учитељско-учени учитељ, казаћу по души како сам на тај извештај натрапао ;

„Казаћу вам, ал на исповијест“

„Ка из руге, то би у почетку“ Мој пријатељ Н., један жесток ћато, пише ми „једну писму,“ у којој између осталога, вели: Од првога Априла „Учитељ“ почиње опет излазити.....“ Наравно да је мене као учитеља, таква вест морала и изненадити, а, и обрадовати. И још под свежим утиском те прве радости, шчепам перо и

— рледно“ да предаје. До сад сам, грешник. артију, и решим се, да се и ја одам на

ма А А ОСА у а ава а ај ја с, са а

авва ои