Учитељ

Ето, за то се она овде појављује, као „ипка уз бубањ“

Али правичност налаже, да овде не заборавимо, да се овај извештај, 0 коме говоримо, и у погледу методе, јако разликује од многих других из ове врсте. Узмимо, коју хоћете свеску „Пр. Гласника,“ у којој су извештаји средњих школа штампани, па ћемо се одмах уверити, да овај може да се рачуна међу најбоље. Јер у многима за бадава ћемо тражити ту тајанствену реч да је бар један једити пут споменута, тек колико „од урока.“ Пре можеш чути чуму и кугу у најсујевернијој сељачкој кући, него методу у каквој средњој школи. Тако бар излази кад се ма и површно разгледају извештаји тих школа. Мало ће их се наћи, који од тога правила одступају. И међу те ретке појаве спада и извештај о коме овде говоримо. У њему се и та баснословна реч на више места појављује, и ако не код свију предмета, по негде, као што ћемо видети, с мало умешности и још с мање среће. Тако у њему налазимо где се о методи у Физици ово вели :

„Физику учили су као и до сада са огледима: најпре оглед и појави, па онда закони — то је руководно начело у настави овога предмета,“

Из овога видимо, да је Физика у тој школи предавана по индуктивној методи и помоћу опита. И томе се човек може само порадовати, јер на други начин училе би се само шупље речи. И кад сравнимо ово место са другим извештајима ове врсте, онда ћемо видети, да и писац овога извештаја, као и наставник Физике у „дотичној“ школи заслужују сваку похвалу. И за једног и за другог може се с пуним правом рећи:

„Чудна попа, јади га не били У свијет га овакога чема.“

Исто то могло би се рећи о методи у рачунској настави. Писац извештаја вели о предавању тога предмета овако:

„Метод је у рачуну: усмено и писмено рачунање упоредо, правила се не уче на

28

памет (ваљда, хтео да каже за необјалшњена и необразложена правила), него се изводе и стварају на згодним усменим и писменим задацима и примерима.“ Шта, ћеш краснијер Боље се пожелети не може. Ако би се тако радило у свакој школи, онда, по свој прилици, ми бисмо тако што год могли наћи и у другим извештајима овога рода. Међу тим, у многима ћемо за, бадава тражити.

Даље писац извештаја продужује:

„0 Хемији, Минералогији, Зоољогији, Ботаници и ЏПознавању Човека могло би се само то напоменути, да учење ових предмета не може ученицима већ с тога зада-

"вати никаквих тешкоћа, што су предмети

лаки и на очигледности основани.<“ — Мало ћошкасто казато, али ипак је јасно оно, што је хтело да се изнесе: да се сви ови предмети у дотичној школи предају по принциџу очигледности. Па зар не заслужује један овакав извештај да му се каже:

„Дивна писма јади га убили! Красно ли је на карту сложено.“

Али сад долази она Фамозна чеврнтија; сад настаје: '

„Бјеж' Комнене задрта делијо, Кад си таку срну уловио.“

Не заборавимо да се учи цела Јестаственица, у коју спада и Ботаника и да се, „по гласу“ извештаја овај предмет као и сви остали, очигледно предаје. Имајмо то на уму, и чујмо како дотични извештај даље „пјесму поје“:

„У свези са овим извештајем о настави у појединим предметима не пропуштам да и то напоменем, да. су господа наставници једног одморног дана са ученицима у поље излазили и ту цео дан с њима. провели. Задатак је овог изласка био тај, да се ученицима под надзором наставника да прилика, дау природи виде и примене оно, што су у школи учили и слушали. Тако су они тог дана имали прилике да прикупе и виде доста ствари за Јестаственицу, ту су добијали задатке из Геометрије, Рачуна,