Учитељ

164

Но ипак, овде се може употребити у целој потпуности и метода паралелизма или упоредних обостраних промена. Ми можемо на разним животињама видети цео поступни преображај мозга и нервног система и посматрати где се једнаки прелазни ступањ духовних снага налази.

Млого је времена већ протекло, од како су Френолози први пут обратили пажњу на то, да духовни развитак стоји у свези са величином мозга. За доказ, да умни развитак зависи и од величипе мозга узимање су у испитивање главе одоних људи који су се много одликовали умном снагом или другом каквом врстом особите енергије и после су сравњиване са главама и мозгом од иди-

ота. Таким испитивањем није истина створено никакво математички тачно правило. које не би имало никаквог изузетка; јер, зна се, да има и таквих случајева да глуп човек има већи мозак него какав бистар чевев. Али ово су само индивидуални изузетци, због којих се горње правило (да умпи развитак зависи од величине мозга) не може сматрзти као оборено. Кад разгледамо статистичке податке и испитивања о овоме питању, онда долазимо до закљу-

"чва да људи с већом умном обдареношћу

имају и већи мозак. Изванредни даровити умови обичпо имају већи мозак, него што је код обичних људи.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).

Из шетње е децом. (С првим разредом) (СВРШЕТАК).

21, Фебр... Зарезивао сам плајвиз Јови. Иверје је падало на Стевчићево место. Одох. Кад се вратих, Отевчић скупио оне љуске на гомилицу па му стоје, а он ради, пише. Ја га запитах: што ће ти то, Стевчићуг Он каже: „Онај, скупио сам на томилицу, па после, кад пођемо у шетњу, да га бацим на поље.“... И одиста, кад смо после пошли у шетњу, он је понео и бацио ! УНЕ

Овога пута сам био млого задовољвији.

Децу сам пустио сасвим слободно да се

играју. Те радости и те игре! Све се скаче од радости. Ја сам само ћутао и посматрао. Нико ништа не погреши. Нико се не посвади. Ове, већином, око мене, Мало ко оде даље, па брзо је опет ту. Сва мирнија и питомија деца ближе су мене и мање иду далеко; сва дивља и неваљалија, даље....

Погрешке: навлаш газила по снегу и брчкала са обућом по барама и блазнили овце.

.. Априла. Шетња по Калимегдану. Време хладно, Чим ступисмо на калимегдан зау-

ставим их и почех да им показујем лрвеће. Нека почеше да чупкају лишће и да дрпају траву поред пута. И одиста, томе је више време било но дрвећу; дрвеће стоји, те се и зими и увек види; а ово ново. А што је ново, то је и привлачније.

Ја их зауставих, зарад тога и строго их

опоменух да не дирају ништа, но само да гледају. Пођемо. Дођсмо до једне трешње. Хоћу да им је покажем. Ту и „попино прасе.“ Скоро половина њих маши се да откине „попино прасе“ и већ неки почеше да га крију у преграш и да ме питају: на коју ће странур Заборавише на опомену и ча забрану. Помислих: шта да радимрг Да казним оволике — не иде. Да се вратимо — зар за таку маленкост да жртвујемо целу шетњу, и да се казне и прави. У један пут рекох : откин те сви! И сви откидоше по једно. Одма оно изгуби ону сензациону важност, коју имађаше дотле. За час и —— сва су побацала. Дотле сам бранио и да певају. Сад #м допустих и још припомогох. Преко Калимегдана. певајући. О, те радости и весеља ! да час па и песма сврши своје. Ето жежљике. Ово је жешља или жежљика и од ње се гради мастило. Сви је загледеше

пне латававе САДЕ

о а ућ