Учитељ

74.

сваког округа. Оно казивање где има парних млинова, пивара. Онај велики низ имена незнатних села, планини, брежуљака и висова. Оно нагађање како се која граница или друм пење на неко брдо, па с њега спушта у неку долину или равницу, па се дохвати тога села, па се вуче туда, па пресеца ту реку итај окр. игд. Па код многих ових имена није казато ни чему показују име, т.ј. да ли је то село, река, · планина итд. Ово је тако отужно и досадно да човека мрзи и да га прочита, а камо ли још да та научи на памет, као _ што ће морати сироти ђаци. Овде чак није могло да изостане ни то, како има у Србији 8 села која говоре Бугарски! Код оводиких имена овом у Земљопису не би требало много па дабуде какав недовршен речник места.

· Ове ситнице не треба учити не само што су непотребне за проучавање своје отачбине у колико се то може учинити књигом у шкоди, — него још ис тога, што ће се с рим деца претоварити умним радом памтећи толика имена; а она нису довољно. поштеђена од тога ни садањим програмом, а нарочито где су четвороразреднве школе с једним учитељем, па им овај вадаје много писмених радова, што не може он с њима, увек да ради. И вао трећи разлог, из ког је ово требало да изостане. може се навести још и то, што би место свега овога излишнога могло доћи много које чега нужвог, што је изостало, и што ћу ја сад казати.

ТУ Недостаци. Ја сам већ напоменуо да

у овој књизи нема много које чега што је требало да буде. Као најглавније требало је биографије и историјске догађаје опширније извести. Требало је казата да је Београд подељен на квартове као округ на срезове; дасу ту квартови што и срезови. Да Београд сам има управу као читав округ; има управу вароши место окр. началства, варошки суд место окр. суда, квартове место срезова. Требало је казати да је то тако због тога, што је Београд велики па не може једно началство, један окр. оуд и једна среска канц. да сврши све послове за Београд и округ. Није казано да има у

Топчидеру и велики расадник свакојаких воћака, које се одатле распродају. Требало је одређсно казати какве су слободе тражили Срби пошто су побили Дахије, а не само рећи: „пеке слободе.“ Требало је казати шта је био задатак правитељств)јушчег совета. Требало је казати да се у Јагодини израђују „јагодински ножеви,“ и да је око Јагодине било бојева у српском устачку.

За тим требало је казати ; за. што је још народ у окр. Крагујевач. имућан, осим што је вредан. Вредан је п народ у окрузима ужичком, топличком и пиротском, па ипак сиромашан. Главну разлику између источн. и јужног диалекта. Да има и зап. диалект, који се чује у подринском окр. као интересантно и важно је казати да је Хаџи Мелентије лупо у добош у боју на Љубићу. Онај такође .„интересатан начин на који је убијен Ћаја Паша. Да је било бојева око Карановца. Онде, тде је говор о игуману Пајсију требало је казати све што је главино о Хаџи Продановој буни. Мало по више о бачијању као ретком и важном начину мужења и држања стоке, и прављења сира и масла. Требало је споменути чувену Преконошку пећину, кад већ помињемо да има вртача у окр, Књажев. За што се не може пловити Дунавом кад је вода мања, јер је невероватно да може бити толико суша, да чак и Дунав толико плитак п0стане да не могу по њему лађе пловити. Да је било бојева око Брзе Паланке и Клалова. О грешном Кочи писац је казао само 9-3 речи! Ово је баш неблагодарно дело од писца. Ја не знам шта ди би још требало да је учинио овај човек, па да имадне част да уђе сав у Карићев Земљопис!! Изгледа као да чувена „Кочина“ Крајина за писца није ништа !! Наје казано ништа, о тако званом „живом песку“ крај Дунава у окр. пожерав. Требало је казати да из ново ослобеђених крајева иду у печалбу још и као колари, дунђери и надничари. Нигде писац није казао да у свакој вароши и повећој варошици има пошта и телегра,

Кад је књига написана према програму требало је писати околину неке (ма, које)