Учитељ
75
КА љгољиињ
школе, и ма који срез за углед, те би бар видели како би, писац давао појам о општини, срезу, округу, и с каком би поступшћу прелазио од једног појма на други.
Све наше бање нису заслужне де. их писац где год спомене, изузетак чине бања Брестовачка Не само за сваки окр. него ни за целу Србију, нигде није казано, да ди је више брдовита или равна да ЛИ су планине више покривене шумом, или су више голе. Замашан је недостатак ове књиге још и тај, што нигде ни у чему нема упоре-
| | | |
|
| |
|
ђења а, то је могло бити бар кад је говор о целој Србији. Од огромне је важности још и тај недостатак, што ни једно дело ни једног човека није остављено за углед; а предавање биографије сматра се као најбољи расадник многих врдина, а нарочито патриотизма, јунаштва, самопрегоревања, итд. Цељ је предавања историје интелектуалне и моралне.
Ово су понајглавнији недостаци ове књите; а све ове много је важније знати него где има пивара и парних млинова.
(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).
>
луз је ве а о од јр. рЕНА
прЕВЕО Метар Марковић
ГЛАВА 11
Схваћање свезе између духа и тела као заједнички рад или упоредност обостраних појава.
Ми ћемо овде навести тежину мозга по јединих људи, који су се умном снагом одликовали. Тако:
Кивијев мозак тежио је 64 унције (Енглеска, уп. 177, гр.) (2 кг, и 21 гр. Међу тим код обичних људи мозак је тежак око 1,5 кг. — Једна унција има 91,25 р. Шрев.).
Рт. Ађегстотићје-ев тежао је 68 унције.
Вебетер-ов тежио је 595 унције.
Лорда Кампела тежио је 535 унција.
де Мотсап-ов тежио је 52:75 унција.
Гаус-ов тежио је 52:6 унција.
У Европљана тежи мозак просечно : код мушких 4974 унција, (1565 грама. Прер.) А код женских 44.
Код идиота мозгови су различне тежине: 27, 254,, 227, 19'/,, 184,. 15, 13, па чак и 8', унција.
По Ог. Тћитала-у у дудих је мозак просечно 27,7 лакши него код здравих људи“).
5 •
)- Просечно се узима да је човек тежак 70 кгр. и код таквог човека има — претпостављајући нормални развитак : : .
Да духовни развитак зависи од величине нервне системе и код самих животиња, то је већ испитивањем потврђено, и у колико је и тај Факат нужан за наша општа посматрања, ми га можемо сматрати као недспоран. Истина код животиња ми не налазимо свуда да је нервна система баш у толико већа, у колико је умни развитак животиње већи; али ово долази отуда, што нервни систем има, сем чисто духовних радњи, још и неке друге цељи и радње. За само покретање потребна је прилично велика количина нервне снаге, па с тога и животиње, које имају велике мишиће и њима много раде, имају према томе и варазмерно и мозак већи, С тога ми не налазимо највећи мозак у човека, него у слона, па после код кита, коме је због горостасна тела потребно огромно митићно напрезање Мозак од слона тежак је 4—5 кила, а од 91/ до 1 кила. Мозак једнога кита од 75
Мишићи и мишић. делова: (жила итд). 30,8 кгр.
костију + + ++ + + тоа ножа 3 пе на 5 ЊЕ масти п 05 зе с а а не 197, мозга = оде ле ~ _ утробе и осљ до у кошу. +: бо
Свега · 66,6 « -