Учитељ

стопа. дужине, тежио је 2', кила. По податцима од Др. Струтер-а мозак једног младунца китовог, који је био дугачак 14', стопа тежио је скоро 2 кила (3 Ффупте и 12 унција). Други један кит од 17 стопа Дужине, имао је мозак од скоро 2 киле тежине. “)

Сем оне снаге, коју нерви утроше на покретање мишића, они морају и велики део своје снаге да употребе на потпомагање процеса органскога живота — на варење, респирацију, циркулацију и друге радње, Да доиста нерви троше своју снагу на ове органске радње и да је одиста нервна снага за то неопходно нужна, то нам се најочитије доказује тиме, што одмах све те различне Функције ослабе. чим се сувише много употреби нервне снаге на какво велико духовно или мишићно напрезање.

У опште се налази, да људи телом велики имају обично и мозак већи, него људи мали телом.

Али кад сравнимо увеличавање духовних снага, онда се морамо дивити и чу"дити како је увеличавање првога незнатно и несразмерно према појачању другога. Мозак обичнога човека тежак је 48 унција а мозак необично великоумних људи ретко да достигне 64 унције, као шта је Кивијев мозак. Међу тим, Кивије је својом умном снагом веома много премашао обичнога, ч0века, тако да је код њега много више појачана (увеличана) умна снага него што би требала да је, кад би се доиста умна снага уведичавала саразмерно увељичању мозга. Кад узмемо само памћење као основу разума, онда видимо, да обичан човек не може својим памћењем обухватити (запамтити) ни трећину или четвртину, па чак ни једну "десетину од онога огромног знања, које је

- На другом, месту р није изнели смо таблицу тежине појединих делова човекова тела. Ту смо видели, да човек који је тежак 70 кгр, има !,: клгр. мозга, и према томе лако нам је видети

како овај орган саразмерно много троши крви.

Тамо смо и то навели, како у човеч. телу од т Т0 кгр. има свега око 5 ј, кгр. крви, Преводилац

било скупљено у Кивије-вој глави. По ево; придици неће бити ни мало претерано, ако узмемо, да се мозак увеличава у аригметичкој, а умна снага у геометријској сразмери.

Кад посмотримо начин, како нервна система свој рад врши, онда нам је то багласност још уочљавија и убедљиваја. Поред све ведике основне разлике између телесших в духовних радњи, опет ми налазимо тако тесну везу између извесних околности у једноме са сличним приликама у другоме да се-чисто човек мора дивити. Да, би смо ово боље разумели, морамо се најпре обазрети ва склоп или механизам нервнога система.

Без сваке сумње, ми ћемо моћи пајбр«кз разумети селоп первни, ако почнемо са спољним појавама. Сваки познаје чулне ојгане и органе за кретање; па сваки зна још и многе њихове поједине особине. Проматрањем ових неколико опште познатих факалта, ми ћемо изпаћи неколико најваж нијих тачака у склопу нервнога система.

Чулни органи — којих, вао што се често

"узима, има пет — тоје нам више или мање

пред очима. Орган за чудо пипања јесте кожно нокривало, а, остали су органи огра-= ничени на извесна места на телу. Под чулним органом разуме се један део тела, који је извесним упаивима изложен, и који, кад се надражи, производи примете у духу. Свако је чудо удешено тако, да осрима једну извесну врсту утисака (уплива): питање за чврста, тела, слушање за ваздушне потресе, кушање за течна и растворљива тела са извесним хемијским особинама, мирис за гасовита тела са сличним особинама, гледање за сунчане зраке, или светлост од других тела. Органи за кретање јесу сви делови тела, тлава, лице, уста, грло, руке, ноге ит,д. Сваки од ових органа прави разноврсне покрете са већом или мањом брзином и трајањем. Скоро сви покрети могу се оком видети док међу тим покретнифу органи скривени за око, али се ипак лако могу приметити кад се тело рашчлани. Црвено месо, које