Учитељ
77
Мињо м
се назива мишићно ткање, то је кончаста материја из које су образовани мишићи равличног облика и величине. Сви мишићи имају једну заједничку — општу — оесобину, а то је опружност или способност да се скупљају и испружају. Обадва краја једнога мишића утврђени су за кости или дрјте делове, и скупљањем њиховим приближују се оне две тачке за које су крајеви прикучени једна другој, те на тај се начин производи покрет, као што га видимо. Један широк и пљоснаг мишић па слепим очима, који је једним крајем припет за добању а другим за доњу вилицу склапа вилице, и то склапање бива с неком извесном енергијом, која зависи од ве личине мишића и других нелих околности. Велики мишићи на предњој страни бутина тако су удешени, како ће испружити ногу, пошто се ова у колену савије За многобројне покрете руку, потребно је саразмерно ведики број мишића. Цело човечије тело има 4—500 мишића,
Сад овде пре свега морамо разгледати узајамни однос између ове две групе ортана: чулних и покретних, Да бисмо кроз неки чулни орган добили ма какву примету мора најпре бити нечега, што ће на Д0тични орган упливисати. Исто тако најпре мора бити нечега што ће упливисати (дејствовати) на извесан орган за покретање па тек онда се може покрет извршити. Јер ако органи за кретање, тако и чулни органи по себи су перадни или умиру,тј. докле их што год не пробуди на рад, дотле они сами по себи не могу ништа радити. Средства, којима се чулни органи драже, за свакога су јасна: додир коже чврстим телом, узимањем задогаја у уста, мирисање какве материје и т. д. Подстрекачи 84, пдкретне органе нису тако уочљиви, јер онп долазе из унутрашњости, која је за око свривена.
Сви ми знамо велику множину случајева, у којима се чулни надражај појављује у исто време и као надражај за покретање, Кад се негде на нашем догледу папрасно појави светлост, ми се одмах на ту страну окренемо. Кад залогај само додирне до
„језика, одмах се изазову сви покрети за
жватање. Разгледајмо сад шта нам показују ове и оваке појаве. Моја рука стоји са свим мирно на столу. Каква мушица, писаљка, перо иди ма шта друго додирне је са свим полако, и у тај се мах почну извесни мишићи одмах кретати, и ја уклоним руку. Сад ако узмемо да су обе ове појаве само узрог и последица — лагани. додир узрок, а покрет последица — онда морамо пшитатн: где су везе, које то спајајур Ако тај процес пије нешто необично и печувено, онда између коже на руци ин онв групе мишића, у плећима, рамењачи и лавтачи, који заједничким радом повлаче руку, мора бити неке везе. Узмимо, да је за онај покрет руке потребно 10 мишића онда би морало од сваке тачке па кожи бити по један разгранат кончић, који би свих ових 10 мишића свезивао. Кад би се онако нешто десило на нози, као што смо навели ва руку онда би се и нога овако исто покренула; а то показује, да изчеђу коже на нози и мишића у бутинама и голењачи постоји нека веза, која омогућава заједнички рад свију мишића који су за онакав покрет нужни,
Сад узмимо, да рука на ономе месту није полагано додирнута, него јако уштинута,. У горњем случају ми смо видели, да између коже на руци и појединих група мишића на плећима и руци, постоје извесне везе, и сад већ знамо, да ће се горњи случај опет поновити, и можда сада и много брже И доиста у погледу брзине тако и буде: јер иста група мишића и сада ради и то много живље и брже, те с тога се и рука повуче многе брже него у првом случају. Али ми видимо да ово није све. Са, оним простим покретом руке везани су још и други покрети: покрети на другој руци, ногама кичми, на лицу, а већ и да не узимамо оне покрете, који се чине при узвику или у опште при произвођењу ма каквог гласа. Из тога ми видимо, да свако местанце коже на руци стоји у свези са можда 200 мишића. Но овдс не треба заборавити, да слаб додир не може да изазове овако широк круг покрета. Свакојако ми по овим поја-